Просветни гласник

902

у нас паћи људи који ће имати воље, којп ће умети обрађивати пољску иривреду као наставни предмет основие шкоде. Краљевииа Србија има преко 750 основпих школа и иреко 900 учигеља. Ја сам бпо те среће те сам унознао рад многих учитеља наших. Видео сам их у селу и у варошима. Па како их је мало који могу наставу опако да управљају како ће не само унапређивати знатве ученичко, но и како ће их васпитати. Још их је маве који за такав рад воље имају. Бојати се да тако не буде и с иољском иривредом. А непремено тако ће бити ако она дође у неспремне руке. Најгоре што се нашој основној школи може десити јесге то, да пољска нривреда уђе у школу с каквим богословом или гимназистом. Она ће тада изгледатп као трупац у врло фином капуту. То ће бити нрава наказа за школу, а ирава несрећа за децу. Ако има пута и начина да се из књиге спреми човек за предавање псторије, земљописа и рачуна, заиста нема средетава да се из књите спреми за пољопрнвредни рад. Дође ли пољска привреда у неспремне руке тада не само да она неће васпитавати ученпке, но ће их одвести на странпутицу, која је много опаснија но што би је могао одвести ма какав другп паставни предмет. Место лепота у природи невешта рука показиваће само наопачке користи, место хармоније у развитку свију природних производа видеће неразумно око само „борбу за он сганак"? У таквом предавању неће бити оне дубине која је природним наукама у опште потребна, те да нас пе прави само смешнима себи а досадним другима. То ће бити само зрнца зејтина која пливају по води, али ту нема онога што је најглавније, нема основе за збиљски рад. -т»- -»х П Е Д А Г 0 ш : РЕЧ И СТВАР (И а с 'Ј Садржину тога интересантног и за паставу врло важног чланка ми овде износимо у целости. Он гласи : Разум без језика или образовапе детињег разума независно од језика.

Пустимо ли да пољску привреду уведу у основну школу неспремне и невеште руке, тада ћемо клети не само законодавца, који даде ираво грађанства том предмету у основној школи, но п онога који је у опште основао пољску привреду као науку. Акоје игде од штете полутапсгво то ^је од недогледне штете у ручноме раду. Пољска нривреда престаће да васпитава. То би јој се најзад и опростило. Али пољска ирпвреда спремаће полутане, незадовољнике, људе без правца и компаса који ће блудети по пољу н по шуми, којп незадовољни са собом, мрзиће на цео свет. То јој се никад неће моћи да опрости. С тога је од највећега значаја да се још сада спремају снаге које ће бити кадре да буду учитељи пољске привреде у впшим основним школама. А пошто у вишој основној школи пољска привреда пма толико часова да се за тај предмет може поставитп нарочити учитељ, то бп се лако могле изабрати снаге којпмабисе дало прилике да се спремају за учитеље пољске прпвреде у вишим основним школама. Никакве жртве за то нису велнке. Сваки такав учитељ стоструко вратиће овој земљи оно што ће она на њега да потроши. Имаднемо ли снремне и допста веште учитеље, немаднемо лп снагекоје ће волети свој позив, које ће душом и срцем ићи за онпм за шта су се снремале; имаднемо ли људе који ће разумети прпроду и који ће своје ученике водити по пољу и у шуму оном стазом која пас диже, а не понижава: тада ће пољска привреда не само користити деци нашој, но ће их начинпти људима који ће бити на углед нашој младој Краљевини. Др. ј^ик. ј. ЈТетровић-

!С Е СТБАРИ У НАСТАВИ а в а к) Једна доста распрострањепа предрасуда вели „без језика нема разума". А кад се новуче она Фина разлика између разума и ума, онда се опо тврђење односи на ум. Али баш п у овом ограниченијем смислу онет се