Просветни гласник

карактВрне слике из опште историје

КАРАКТЕРНЕ СЈЕИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по А. В. Грубе-у)

(Наставак)

ФРИДРИХ ВЕЛИКИ 1. Одбеглн Фриц Годинс 1713 лостао је краљ у Пруској Фридрих Виљем I. Он беше строг владалац и врло сурон човек. На вештине и науке давао је мало, али јо давао на поправку земљорадње. Али највеће му је уживање било да из свих иредела купи највеће и најкрупније људе и да их узима у своју гарду. Ва човека, који је висок седам стопа радо је давао велику суму новаца, ма да је био у свему штедљив и оставио је своме сину пуне ризнице блага. Његов најстарији син славни Фридрих II родио се у Берлину 1712 године. Још у раној младостп он је показивао да ће бити друкчији од свога оца. Он је јако мрзео што су га још од осме године приморавали да учи војна вежбања. У десетој години морао је он готово као обичан војник, по зими и ветру, чувати стражу. Међу тим живахни дух младога принца тежио је за каквим благороднијим занимањем. Пре свега осећао је да воли песништво и музику. То су опет биле ствари, које је његов отац презирао, јер он није трпео никакву другу књигу, осем Виблије и црквеног певања. Па ипак принцу је испало за руком, помоћу његове матере, да сво.ју наклоност у мирно време задовољава. Кад сврши војна вежбања он се одмах пресвуче у домаће одело, па чита књиге или свира у Флауту. Један пуг баш кад је учитељ Музике код њега био зачу се страшан глас: „Краљ долази!" Брзо се сакри учитељ у оџак, принц сакри ноте и Флауту, смаче домаће одело и обуче униФорму. Краљ по том уђе. Његово бистро око одмах спази књиге и домаће одело. Он нареди те се његово одело баци у ватру,

књиге вратише књижару, а његову лепу косу одсече двороки лекар. Из дана у дан расла је затегнутост између оца и сина. Али кад је строги краљ решио, да принца противу његове воље ожени, тада се он одлучи да бежи у Енглеску и да се тамо ожени кћерју енглеског краља, који је био брат његовој матери. Све беше за бегство спремљено. Али ствар беше краљу издата и он похита да бегство спречи. У тренутку кад је принц хтео извршити своју номеру он беше уапшен. Кад га је стража извела пред краља, овај беше тако љут да је нотегао мач да га прободе. Међу тим скочи један ђенерал, зграби краља за руку и викну: Господару! прободи мене, али поштеди свога сина." На скоро по том седео је Фридрих, кога је краљ ирозвао одбегли Фриц, у једној тесној тамници у Кистрину. Једна дрвена столичица (шамла) беше му за седење, патос његов кревет, а хранује добијао врло лошу. Један његов пријатељ (Хајт) добио је од њега у своје време цедуљицу са речима: „Опасавајте се, све је откривено! и он срећно побеже у Енглеску. Али други његов пријатељ Кат ухваћен је у Берлину, као бегунац, осуђен на смрт и у Кистрину на очи иринчеве оеечена му глава. „Опрости драги Кате!" довикивао је, плачући апсеник, са свога прозора, неерећнику. ^Смрт је слатка за таквог нринца", одговори му он. Краљ је сад беснио против свих, који су бранили принца и заповеди да и њега самог ратни суд осуди на смрт. Тада викну стари ђенерао Буденброк: „Ако ваше Величанстно хоће крви, нека пролије моју крв. Младога принца крв неће се пролити, докле ја могу говорити V За тим се за принца заузеше јога и други кнежеви па и сам цар