Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ 113 ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

926

да је на јуриш отео непријатељске топове. Двадесет и два тона и преко хиљаду заробљеника пали су Фридриху у руке. Али у овоме сдавноме ноходу најелавнију иобеду задобио је кнез Аеоиолд Десавски код Кеселдорфа (не далеко од Дрезде) над Саксонцима и Ауетријанцима. Овде су се Пруси морали нузати уза стрмене, снегом и ледом покривене, висове и са бајонетима изгонити непријатеље из њихових утврђења. Због тога је било и с једне и с друге стране много губитака. Па ипак Пруси задобише 48 тонова и 5000 заробљеника а Аустријанци се морадоше вратити у Чешку. Десет дана доцније закључен је мир у Дрезди, по коме је Фридрих опет добио Шлезнју, а курФиршт саксонски платио мнлијун талира. 6. Фридрихов живот По закључку дрезданског мнра Фрндрих обрати сву бригу и пажњу на државне послове. Он је све сам наређивао и министрима је остављао само да изврше његове наредбе. Па ипак њему је остајало времена да се занима наукама и вештинама. Ово је он могао чинити с тога, што је његов живот био најтачније уређен и за сваки сахат у дану одређен је тачно посао. Око четири сахата изјутра он је устајао. За неколико минута он је устајао. За неколико минута он се обуче и оде за свој сто на коме су лежала писма, која преко ноћ дођу. Важнија од тих писама читао је он сам. Из осталих морали су му направити кратке изводе. За време читања саслушавао је уједно и свога ађутанта. По том је пио кач>у, а после један или два сахата гаетао по соби евирајући у Флауту. Кад ово сврши он је читао или писао. У дванаеет часова ишао је на ручак. Али му још важнија беху његова духовна уживања због којих је његово асталско друштво тако славно иостало. Он је на ручак нозивао своје најдаровитије и најобразованије официре инајглавније научењаке. На краља су

свн обраћали пажњу због његовог леног, течног говора, због његове начитаности и његове досетљивости. Кад устане од стола опет једно пола часа свирао је у Флауту. По том је потписивао иисма, којасуга у кабинету чекала, пио ка®у, кушао евоје склоностп или иш:10 мало ,ла шета. Од четирн до тест сахати радио је књижевне послове Од 6—7 сахати држао је концерат са најглавнијим вегатацима, а по томје вечерао. Вечера је трајала често и до по ноћи увек у шали н вееељу. Овај одмерени начнн живота реметио је само у рату или кад путује. Ако је краљ путовао онје се тачно обавештавао о стању свакога округа и свакога места. На тај начин време, које је и ван куће проводио употребљавао је корисно. Његови чнновници и други важни људи обично су ишли поред кола и обавештавали га о свему у њиховом крају. Нарочито је краљ заштићавао вештине и науке. Одмах у почетку своје владе наредио је да се зида депа опера у Берлину у којој је већ од 1742 године три пут недељно, суделовањем најбољих играча и певача из Италије и Француске, представљано. По том је увећао библиотеку и уредио музеј. У Италији куновао слике и старе статуе, а Берлин иПодздам украсио је новим здањима. 7. Седмогодишљн рат На скоро су се мирни поелови краљеви морали за дуже време прекинути. У ночетку 1756 године краљу се са свнм тајно представља једна вест, која је била врло страшна. Главне силе у Европи биле су се здружиле, да Пруску новрате оиет у њене границе и да краља Фридриха начине простим ма,ркгра®ом брандебуршким. Душа овогаеавеза била јецарица Марија Терезија, која своју лепу Шлезију није могла никад заборавити. Њу увек текне у срце кад угледа кога Шлезијанца. Да би повратила изгубљену област удружи