Просветни гласник

928

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

сонсгеу. Аустријанци попдавише већи део Шлезије и један њихов ђенерао усуди се да са 4000 људи дође до пред саме каније нрестонице Верлина. б. Битке код Розбаха и Дутена Међу тим Руси, нленећи и нљачкајући, беху продрли у Источну Пруску и иотукли војску нруског Фелдмаршала ДеФалда. Шведи беху иоселн Поморанију а две Француске војске беху продрле у Хановер и Хесен. Фридрихов положај беше веома очајан. Он подели своју војску у више гомила и са једним делом крену се иротиву Француза да задржи њихово даље продирање. У Готи беше први сукоб изнеђу њих. Фридрих је од готске херцегиње тајно извештен, да је 1,енерал Оубизе са својом пратњом одсео у готском замку. Пруски ђенерао Сајдлиц, веома дрзак човек, узе 1500 коњаника и одјури у Готу. Беше управо подне, и Французи беху на ручку кад ее он појавп пред каоијама варошким. Шест хиљада Француза који су у вароши логоровали и не помислише на одбрану већ одмах побегоше. Пруеи заробише само мало војника, а остало беху бербери, кувари и служитељи. Осем тога упљачкаше читаве сандуке мирисаве воде и помаде, и других разних украса и одела. а ово је све доказ какав је раскога тада владао у Француским логорима. Коњица се у триумфу врати натраг са својим пљеном. Кад се Оубизе спо.ји у ЕрФурту са царском војском, крену се напред противу краља » Фридриха. Овај са 22.000 људи пође на сусрет, непријатељу који имађаше 60.000 људи. Код села Розбаха сукоби се он с непријатељем (5. Новем.). Још у напред говорило се, да ће Фридрих са својом подздамском стражом — тако су називали малу пруску војску — или погинути или бити заробљен. С музиком и развијеним заставзма кренуше се на брег, где Фридрих посматраше мирно њихове покрете не изба-

ЦУЈУ^ 111 ш једнога метка. Шта впше беше заповедио да се топови сакрију, да би ненријатеља лакше намамио. Он је седео мирно и ручао са војсковођама, а и војници су ручали.. Французи су овај безбрижни мир сматрали као знак очајања. На један мах око 2 сахата по подне — Фридрих нареди те се војска стави у бојни поредак. Топови загрмегае. И у тренутку Оајдлиц, који јенепријатеља био онколио, појави се са својом коњицом иза брега и јурну на изненађене непријатеље. У исто време учинише јуриш • и пруски пешаци. Страх овлада међу непријатељима и наста неред, и није прошло ни пола сахата а сва во.јска беше у дивљем бегству. То беше славна нобеда! Али сад беше нужно, да се Шлезија ослободи од Аустријанаца. Фридрих похита у своју област и стиже у Бреславу. Тамо беше Фелдмаршал Даун са големом војеком, нротив које је Фридрих могао илвеети малену силу. После месец дана од битке код Розбаха, сукобише се обе војске код Аутена. Како је аустријска војска била растурена два часа у дужину, то Фридрих нареди, да се његова војска иостроји у облику једнога клина. Тивљански јунак Епаминонда победио је с оваким убојним поретком храбре Шпартанце, а Фридрих је за три сахата задобио сјајну победу над великом аустријском војском. Око 20.000 заробљеника, 100тонова, 3000 кола нали су у руке победиоцу, и с освојењем Вреславе свршила ее ова за Фридриха срећна година. в. Витка код Дорндорфа Две војне беху срећно за Пруску свршене. Фридрих беше опет госнодар Шлезије. Ои крену онет војску (1758) и освоји тврди Швајдниц. По том продре у Моравску и опседе Олмуц, али је опсаду морао напустити јер му непријатељи уграбише 3000 кола хране. Он се лукаво повуче натраг, јер друга