Просветни гласник

932

гледај, драга жрно 5 на овим етварима можеш ме увек видети, кад год хоћеш!" Фридрих се никад није љутио, кад му се истина у очи каже. Једнога војника, који је имао више ожиљака на лицу, што их је добио код Колина, нитао је он на једној смотри, у којој је крчми задобио ране : «Код Колина", одговори он, „где је ваше Величансгво трошак платило." Али озбиљни одговори нису никад смели бити п неучтиви. Један млад начелник јавио је, да ее у његовом округу појављују читава јата скакаваца. То краљ није хтео веровати и млади начелник посла за доказ пуну кутију скакавпца, који се разлетеше по краљевој соби кад се кутија отвори. Фридрих не хтеде за ово казнити начелника, али заповеди да се у будуће не постављају за начелнике млади и неискусни људи, који пе знају како треба свога краља предусретати. Старе заслужне ђенерале чувао је, што се боље може. Један пут нри једној смотри рече он ђенералу Оајдлицу, коме је био благодаран за битку код Розбаха: „Мој драги Сајдлицу, ја сам мислло, да твоје регименте јашу много брже, него моја обична кавалерија". Ваше Величанство", одговори Сајдлиц, „регименте јашу и данас исто тако као и код Розбаха." Од то доба краљ је пзбегавао, да прави иримедбе, које су вређале његове честите ђенорале. Мало је било људи, који су свакад били тако присебни и куражни као Фридрих. У битци код Колина водио је сам, с мачем у Р3'ци, једну чету против неиријатељских батерија. Људи су бежали, кад неприј атељска зрна ночеше око њих сипати. Али Фридрих ништа натоније пазио, већ је ишао напред док му један ађутанат не викну: „Господару! Хоћете ли ви сами батерије отети?"' Сад Фридрих виде у каквој је опасности, заустави коња, посматрашо батерије на дурбин и врати се лагано натраг својима. После битке код Дајтена јахаше он са

мало пратилаца и уђе у замак један где још беше пуно аустријских оФицира. Ови му изађоше на сусрет са буктињама, баш кад се уз басамаке пењао, и хтедоше га одмах после најлепше битке заробити. Али он их нростодушно ослови са речима: „Добру ноћ господо моја! Ви ми се сигурно нисте надали ? А по том прође он између непријатељских Официра, који нпшта не умедоше рећи осом једно иуно страхоноштовања „Ах". На скоро но том стиже ескадрон нруских хусара, који нохвата све аустријске ОФИцире. Један нут јашући дођо Фридрих пред иеиријатељско нредсграже. Један војникнанишани на њега. Ади краљ диже штап у висину претећи му: „ти, ти„ и збуни непрнјатеља тако, да овај спусти пушку нози и пусти краља да мирно иде. Ову неустрашимост, коју је Фридрих у свима опасностима показивао, захтовао је, и од евојих Официра. При опсадп Швајдница беше једном његовом нажу убијен коњ и он сам беше рањен. Превијајући се од бола удали се он одатле. Али краљ му довикну: „Куда ћеш сада, зар нећеш седло бар узоти?" Паж се морао натраг вратити и скинути седло, и ако су куршуми око њега и око краља на све стране зујали. Најлоиша особина код Фридриха била је љубав ирема иравичноети. Он се непрестано трудио да буде ирема свакоме нодједнако правичан. Један човек имао јеводеницу близу Сансуи, где је краљ хтео подићи дворац п нарк. Како му је та воденица сметала он понуди газду да му је иснлати. Газда не хте своју воденицу нродати. Краљ му тада даваше велику суму новаца и обећаваше да ће му на другом месту саградити воденицу. „Мој деда", — одговори оштроумни човек — «градио је ову воденицу; ја сам је наследио од мога оца и ;; моја деца треба од мене да је наследе". На то ее краљ наљути и рече: „Али ти треба да