Просветни гласник

933

знаш да ти ја могу воденицу одузети. ако хоћу?" „Тако је — одговори воденичар, — ;; кад не би бидо суда у Берлину". Ераљ отпусти овога човека и радовао је се, што он има толико вере у судовима. И у етарости Фридрих је трнео све тегобе и није ништа мењао у начину свога рада и живота. Он је био тако вредан, да је се ! одвикавао да сиава, само да би што више ј могао урадити. На годину дана иред своју смрт држао је смотру у Вреслави над својом

војском . Кад је оеетио да ће умрети, он је био миран као какав мудрац. Он умре изјутра 17 Августа 1786 године Његова смрт која се одавно очекивала, иотресла је целу Евроиу, јер је Фридрих био јунак свога века, краљеви су га уважавали и поштовали, народ га је љубио и иоштовао, а војници су га обожавали. Али га назваше само „стари Фриц", но Историја га назва Фридрих „Велики". (Наставиће се)

Д7ХНАСТАВЕ ИБАСПИТАЊА у Србжјв: од год. 1870. до 1882. По иевештајиша изасланичвим и другиш изворима Н абисао Ј. Миодраговик 11Г0ФЕС0Р (Наставак) Психолошка је истина, да се све наше | ставу о расту, букви или коњу, које видимо знање састојп из чулних опажања. Човек зиа него о палмп, банапу или слону, које не висамо опо, што је видео, што је чуо; зна за днмо, него нам се само о њима прича. Лакше оне мирисе што нхје омирисао, и оне укусе је изучвтн целу околину нашу коју вндимо, које је језиком окусио. Зна на кратко, оно, ' и све у њој, што видимо, него остали свет о што је осетио , н оношто се из тих осећања коме нам се само говори. Не само иредмете у неувапој системи, у духу, може даразвнје. , него и иојаве, које видимо, лакше ј е разуИ та су чулна опажања најлакша. Најлакше мети, него опе, које не видимо. Иару која се се гледа, слуша, мирпше, нпна, итд., а већ згушњава на нашим очима на стакдету или су тежа изазивања у свеет и све комбинацпје чашн с водом у капљице и воду, лакше нам тога у глави. И што су те комбипације сло- је разумети, него нрилив и одлив, атмосФерске женпје, шире, више, то су теже. /1акше је нокрете, постанак кише и снага, које не виннр. носматрати у нољу велику војску, него, димо. Ллкше нам је створити представу о рецимо, замишљати другу и рачунати на па- води, кад је начипимо од кисеоника и водомет колико њој треба хране, муниције нтд. за. ј пик, па све то видимо, гледамо, него годинама извесно време. Љгкше је слушати готову песму да пам се само говори о томе, или да читамо. него је створити. Лакше је осеКати зиму и Ја сам у неколико школа учио о уву и њеврућину, кисело н мирисаво, него се сеКати говим коштицама н лавиринту, и 15 година како је то. Даље, зна се, да је од свпх чула нисам опет знао штајето све и како стоји, око иајјаче, н да се унраво све више ннтелек- док нисам видео ту дивну нриродну грађевину. туално зиање састоји из онога што је иреко Толико псто нисам знао каке су гласнице, у ока дошло. И њпме се најбоље, пајјасније, нас и тица, којима говоримо и невамо, док и, иајлакше, стварају нредставе, од којнхсе их нисам видео. А кад сам видео, онда не сгвара готово цео ум и све његове радње. само да сам створио јапу аредставу о томе, Л.акше' ћемо, јасније и боље створити пред- која ће ми вечно остати, него је то било и 110