Просветни гласник

936

помоћ дворских ведикаша прихвати државне управе, коју ни онда не иушташе из руку, кад је Теодосије могао сам да влада. Оиа је брата тако васпитала, да је пре личио на свештеника и беседннка, но на цара. Размприца Византије са Псрсијом свргаи се поделом Јермепске у корист Персије. Још несретпији беше ресултат рата с Хунима, који пустошећи прокрстарише подуострв и принудише царевину на голем откуп. Док још че беше утврђен сталан мир између једне и друге стране, би иослаи уз византијског посланика Максимина Атилипом двору историчар Приск. Њему ваља да благодаримо, што је као очевидац нотанко описао словенске земље под хунском влашћу, кроз које је пролазио. Теодосије издаде (438) Законик (т. ј. Зборник доондашњих царских наредаба) којом се користоваху вароди занадне Јевроие. За вегове владе владнка Нестор отноче учити свет својој јеретичкој науци. Жарцијан (450-457). — После Теодосија попе се на престо сенатор Марцијан (450). коме беше иреко педесет година, кад му руку и круну иружи Пулхерија, сестра Теодосијева. Он се према Хунима тако понашаше, да Атила нанусти источну и пође на западпу царевппу, Ост-Готима је дозволио да се настане у Паионнји али да бране Византију од непријатеља. Лав 1-ви Трачанин (457 — 474).—Буном, што паста по смртн Марцијановој, послужп се Трачанин Аав 1-ви, те уз припомоћ војсковође Асаара постаде цар. У то време западна царевина беше без владаоца. Л.ав 1-ви сиоразуневши се са сенатом, посла као императора у Рпм, Нрокопија Антемија, зета умрлога цара Марцијана. После се удружише обе царевине нротнв афричких Вандала, но у том походу не беху сретне. Буна у западној царевиин лишила је живота императора Анте' мија (472) и изазвала крваву борбу око нрестола. Византија је хтела да очува утицај над Италијом, али га не могаше счувати. Одоакар, поглавнца најамних Ђерманаца обори 476. занадну царевиау и примора сепаторе (478) да јаве византијском владаоцу: Западној државн не треба цар. Опи су изабрали Одоакра за нокровитеља Италнје, моле да га Византпја призна за патриција, и да му уступи Игалпју, на што је после дугог устезања и пристао цар Зенон.

Зенон (474—491). — Аав 11-ги, наследник и унук Лава 1-ог беше младолетап. Место њега управљао Је државом најпре као тутор, Зенон, зет Л.ава 1-ог; а кад Лав Н-ги премину, после неколико месеца он постаде цар помоћу исавријске гарде. Његова ташта, а жепа Л.ава 1-ог побунн народ и за кратко време принуди га да нанусти престо, на који га опет вратп исавријска гарда. Верозаконе зађевице између православних и евтичараније могао да утиша, ма да је се трудио. Цар Анастасије (491 — 518). — По Зеноновој смрти ностаде цар Анастасије, коме пружи руку Зенонова удовица Аријадна, а сенат круну. Исавријска гарда хтеде да постави за цара Аонгина, брата Зенонова, и с тога се нобуни. Та је буна дуго трајала, но најзад би утишана у Анастаспјеву корист. У рату с Персијом Анастасије изгуби другу половину Јерменске и Колхиду. Оа севера нападаху Словени, са истока Арављани. Да би нрестоницу обезбедпо , Анастасије подигне зид од Црног до Мраморног мора, који се прозва његовим именом. Као приврженик Евтихове науке неумешипм понашањем распалио је верозаконе страсти толико, да га унук Аспаров Битал, приврженик правосла. вља, умало не сврже с престола, Анастаснје користова отаџбини укипувши исаврпјску гарду, и царине које беху штетне трговини. Забранио је борбу људи са зверовима у циркусу. Словенске династија. Јусгин 1-ви. (518 527). — Старање Анастасијево да обезбеди престоницу јасно показује надмоћност словенских нлемена на полуострву. То се нарочито види после његове смрти, кад на византијскп иресто дође Словенин Јустин (518) који основа словенску династију у источној царевини. Он беше родом нз сконљанске околине у старој Дарданији. Похитао је у далеки Цариград као сељачки момак да нотражи зараде. Није знао ни да чита нп да нише, али га срећа и његова умешност послужише, да од простог војнпка постане старешина царске гарде и цар. У Цариград је довео жеиу Љуикипу и сестру Ђиљеницу, која беше за Истоком, оцем доцнијега цара Јустинијана (Управде). Ма да беше цар Јустин проста порекла н необразован, опет је умео да избира људе, којима повераваше управу земаљских иослова. Правичан и строг, умирио Је