Просветни гласник

962

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

од притиска матерње земље. Амерпканци једиогдасно одлучише, да одбаце све намете и ђумручипе, које би влада без пристанка народних застуиника ударила. Уједињење провинција дало је влади повода, да према њима јопг строжије поступа. Она носла ђенерала Гожа са четири регименте у Востон. Овај се ностара те прикупи све чете, сав барут и оружје, птто беше ио разним варотпима расгурено. При нападу Енглеза на варошицу Конкордију отвори се прва борба међу њима и Американцима. При свем томе што су се Енглези јуначки борили, морали су одстуиити пред јуначким нанадима Американаца, који су били јако одушевљени љубављу нрема отаџбнни. Ова нобеда окуражи победиоце још впше. Они нападоше на випте утврђења, који су им затварала нуг у Канаду, и једна ратна лађа енглеска паде им у руке. Осем тога стигоше нове чете које су појачале устаничку војску, а на конгресу уФиладелФији (15 Јуна 1775 г.) Вапшнгтон је наименован за запонедника северо-американске војске. 4. Мучно да је икад који војсковођа с тако великом једнодушношћу свих становника једне земље предузео тако важну службу. као Вашингтон , којега је некористољубље као и његова ратна способност у оигате позната; али опетнико није никад иримио тако важно достојанство са таком скромношћу као он. Своју некористољубивост показа он у тренутку свога нодигнућа тиме, што се одрече г нлате и поклони знатне суме новаца, које је раније на набавку ратних нотреба и па наоружање војске из своје сопствене имовине набавио. Он се одмах спремао дасвоје велико дело отпочне са свом збпљом, и да нотиуно одговори иоверењу, које су његови суграђани на њега полагали. Велике, уираво безбројпе су биле тегакоће и сметње, које су се свуда на сунрот овом великом делу стављале. Становнипгтво

американских прпвинцнја било је тада још незнатно, тако да војска, која се морала противу Енглеза, који су у рату били искусни, извести, такође је и у броју била много мања. Дух становника, који је до тада њихову снагу и приљежање посветио искључно само мпрним занимањима земљорадње и трговине, био је ратоборан, а велико удаљење једне провннције од друге сиречавало је опгате одугаевљење. При том земља, коју су Американци имали да бране била јеизванредно велика, а Енглези опет имали су тако много угврђених места, да су свуда и у свако време могли да нолове са својом флотом без слетше и да својој војсци доводе иомоћ и потпору. Све ово није изгубио пз вида американски врховни војсковођ, па чак ни то, да није у његовој војсци имало ни гаатора, ни праха, ни одела, ни топова ни осталих иотреба, нити су колонисте имале појма о ратном реду и дисцинлини. Од свега овога нигата не могаше ни за тренутак иоколебати сталност овога јунака, и његов велики дар нагаао је у духу његових честитих ратника једно средсгво иомоћу кога ће савладати бесконачну гомилу препрека и тешкоћа. Прво његово предузеће беше опсада Бсстона. Енглези, који су мислили да ће свог храброг непријатеља разоружати, јако се зачудише кад Американци отпочеше бомбардати варога. По гато одбрана ове вароши није била од тако големе вредности за Енглезе, то је они олако и предадоше, и после десетодневне онсаде уђе Вшпнгтон као победилац у Бостон, најрадосније поздрављон од одушевљених становника. Поход ђенерала Арнолда, кога је конгрес послао да узме Канаду, није тако срећно испао. Истина и он је иродр'о иобедоносно у главну варога ове обласги, али је није могао одржати, због малог броја своје војске. На скоро по том дознало се у Енглеској с каквим се храбрим и одлучним против-