Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

963

нпком требадо борити, и нашло се за потребно, да се пошље већа сила за борбу. Једна јака Флота иојави се на американскии обалама, да затвори нристаништа и лађе ове земље, и да иритекне у номоћ оној војсци где буде нотребно. Сад, кад су горди Енглези отворено изашли да силом оружја нотчине колоније, а тиме је огорчење Американада норасло до највеКег стеиена, сад кад су ови одушевљени где којим срећним усиесима видели да се могу ослободити донет је једногласно закључак, да се проглаее за независне и конгрес је ону одлуку објавио енглеској влади 1. 76 године. Енглески заиоведник војске Хове понуди неке предлоге за измирење и обећа, да ће се дати свима опроштење ако се умире. Али Вашингтон му одговори са највећим достојанством: „Ко није учинио никакву погрешку, томе и није нотребно никакво опроштење, и Американци нису ништа учинили, осем што су бранили своја природна нрава". Борба се дакле изнова наставила и то под најштетнијим околностима за Американце. Код Броклина задобише Енглези одлучну победу и њоме створише за своју војску за дуже време надмоћност. Они носедоше Њу-Јорк, Вашингтон мораде нанустити свој утврђени ноложај (код Вите-Поана) и новући се у северне нланине. Мудро је избегавао сваки већи сукоб до Новембра. Сад га оставише војници, којима је био истекао рок службе и он се морао новући нреко Делаваре. Тако Брити освојише цео Роде-Исланд, освојпше 18 Децембра Нови-Порт и тако енглеска Флота задоби једно красно пристаниште за зимницу. Енглеској војсци беше већ ФпладелФија отворена. Конгрес се хитно уклони у Балтимор — и док је срећом Хор.с оклевао Вашпнгтон доби времена, да своју растројену војску онет нрикупи и да је са добровољцима из разних места нојача. Одмах се крену напред око Божића (1776) проби енглеску линију код Трентона, зароби 1000 људи, ослободи

ФиладелФИЈу и иотуче (3 Јан. 1777) један део енглеске војске. Он нотискиваше Енглезе на свима тачкама, и дух Американаца отпоче расти, нарочито кад одлични Евронејци као маркиз Л.а®ајет, пољски јунак Кошћушко и др. ступише у њихове рздове као добровољци. С ватреним Ла®ајетом закључи Вашингтон најсрдачнији савез пријатељства. * У Јулу 1777 закључи ђенерал Хове, да Филаделфију наиадне с мора. По што су Амернканци држали реку Далавер, не могаше је с те стране нанасти. С тога отплови јужно и у Сентембру оте опет ФиладелФију одакле је конгрес и по други пут морао бежати. У Октобру опет се сукоби са Вашингтоном и потиште га назад. 5. Док се овако Вашингтон са нроменљивом срећом борио са надмоћнијим непријатељем у јужним ировинцијама северо-америчка војска под Гатом беше срећннја. Енглеска северна војска хтеде продрети напред да се сједини са осталом војском у Њу-Јорку. Она продираше напред а Американци одступаху док им не стиже потиора. У битци код Саратоге потукоше Американци Енглезе и они морадоше натраг одступити. Кад су хтели прећи преко реке Худзоне, нађоше да су је Американци носели. Они видеше да су са свих страна оикољени и морадоше се са остатком војеке од 3500 људи предати ђенералу Гату. Победом код Саратоге Американци су задобили важне савезнике. Француска, која је одавно са саучешћем пратила борбу Северо-американаца, нађе згодну ирилику, да моћну Енглеску мало ослаби. С тога (18 Дец. 1777) закључи са Американцима трговачки уговор, а 8 Фебр. 1778 године закључи Формалан савез, наоружа две флото једну мању у Тулону, а већу у Бресту и стараше се да Шпанију, и Нидерландију