Просветни гласник

979

радова, Основи Геометрије и Познавање закона. Музика се предаје и у овом као и у првом разреду. Исто тако, и ученици овога разреда, који због недовољног талента не изучавају сиецијално музику, уче место тога једлн иди више од наведених заната. У Ш-ћем разреду иредају се ови нредмети: Религија, Литература, Логика, Историја света (ново доба) с нарочитим обзиром на француску, Елементи КосмограФије, Основи Физике и Познавање закона. Музичко и индустријско образовање продуагује се и овде по ономе, како је у првом и другом разреду. Женске су у школи одвојене од мушких и засебно добијају наставу, али и код њих су исти наставнн предмети, и исто онако као и код мушких подељепа је настава у два курса: нпжи и виши. Код њих се музичко образовање ограничава на: певање, свнрање на гласовиру и ор| уљи, и на науку о складности. Исто је тако и разлика у погледу пндустријског образовања; јер женске од свију поменутих заната за мушке, уче само оплетање столица и плетење отпрача, застирача и других'предмета од сламе. А на место осталих радова оне науче: плести, прести и мрежати. Женскима већином наставу дају слеае учитељице. Тако виад.е1 наводи, да је 1860 год. било само 2 окате а 4 слепе учитељице у женском одељењу сленачке школе. У одељењу за мушкарце радило је у то време, сем директора, још: 6 наставника (надучитеља), 3 номоћника (млађа наставннка) и два наставничка приправника. И свих њих 11 наставника били су слеаи. Само за учитеље занага узимати су, а тако већином п данас бива у свима државама, окати мајстори, који често имају и слепе помоћнике. У осталом , и дан - дањи су у париској слеиачкој школи већином сами слепци наставници. Француска је била прва држава на свету, у којој је најпре поппкао асил за слеие (Нозрка1 (Је< Ошп/е-\т^1з, који је засновао Лудвик IX, „свети" 1260 године); у Француској

се први пуг појавила ндеја п установа за образовање слепих (Хајева слеп. школа 1784), и на послетку та иста Француска родила је слеица, који је 1834 године измислио једну онипљиву тачкасту азбуку за слепе, која је и на конгресима наставника слепих санкционисана као најбоља и најпрактичнија од свију осталих азбучних система, којима су се слепи служили. Хошз ВгаШе, тако се зове тај слепац, саставио је једну азбуку за своје другове, која се састоји из 6 у два одвесна реда поређапих тачака, а помоћу које слепац пише не само слова, интерпункцију и бројеве, него и ноте за музику. Због своје ведике практичне вредности, ова је азбука усвојена у свима земљама, у којима се за образ"овање слепих зна ц у којима ностоје слепачке школе. Овом азбуком сад се највише штампају књиге за слепе. Како при штампању тако и при писању тачке излазе на артији иснупчене, те их слеп може опипати, а по броју и положају њиховом слеи зна који се глас њима означује. (Кад се буде говорило о писању и читању у слепачким школама, онда ћемо ноказати ову азбуку, и тачније обележити њену вредност). Па податцима од 1876 године, у Француској је тада било 31.631 слепих оба нола у разном добу старости. Нрема томе долазило је 8-57 слепих на 10.000 окатих или: један слеа на 1233 оката. Од целокупног броја слепих било је: 14.617 женских и 17.014 мушких. Међу слепима било их је 6000, који су наслеђем добили слеиило. Међу тим и у Француској, као и у осталим земљама, слепило пије подједнако распрострањено у свима деловима њеним. Услед земљишта, климе, индустри.јских, здравствених и других околности, у појединим департаментима долази саразмерно више слепих него у другима. Тако у департамеитима, који заузимају северни део Француске, има мање слепих, него у оннма, ко.ји су на југу. На Корзици, на пример, долази један слеа на 555 окатих, док просечни број слепих према окатима у целој Француској стоји, као што је горе напоменуто, као 1: 1233.

(Наставиће ое)