Просветни гласник

985

образовање како иојединаца тако и читавих друштава, буде иотпунији и сапршепији, у толико ће то, заједно са савршеношћу содијадне организације, произвести и представљати већи прогрес. Да ли треба према овоме наводити још Факата за потврду гога, да дух неке цивилизације зависи од чдеала, које имају њени гаколованп чланови, од погледа, које у том моменту даје школа? — Мислимода не треба. Спака досадања цивилизација имала је своје карактерне идеале, своје карактерне ногледе на свет, своје карактерне облике, сво.ј свет, своју културу. То је било њено чедо, њен продукат, ресултат њене школске акцпје и живело само за њу. Људи те цивилизације одгајивани у том духу, запајаии узориматога света, н сами су били огледало те цивплизације. Живели су у том свету. и већим делом радили само за њ'. Ако се цивилизација увећала, упапредила — то је било њпхово дедо њихова заслуга; ако је ослабила, нропала и то ,је било њихово дело, негативио према ресултату првога, али опет њихово. Њихов рад и живот нису створили пишта, што би је могло сачувати од тога. Толико тесно сгоји скопчап дух цивилизацијес духом образовања, с идеалима.... Ови су Факти несумњиви. Несумњиво је и тврђење: да је опште образовање - физички умни и моралнп развитак порма прогресне величине. Нејасно је пак само, какво образовање треба, у погледу на његову садржпну, да буде оно оаште образовање, коЈе треба да имају пнтелигентни чланови сувремене, модерне цивилизације ; другим речима: отворено је велпко поље за размимоилажење у питањима, каква треба да је школска настава за опште образовање, какав однос постоји пзмеђу поменута три Фактора, којн представљају укупно оиште образовање (а то су физнчки, умш и морадни развитак); није најносле пишта ближе одређено о карактеру школа за то онште образовање, и, што је најглавније, није обележена суштина, елементи, програм школске наставе за такво опште образовање. Оправдано је, дакле, чинити једну синтезу... Има једно питање, које по нашем мишљењу, спада у најважнија питања, што састављају иодерну науку, и које нам врло

згодно може чосдужити, да се пађемо у мору свих ових нрактичних и теориских пптања, што сусе садпред нама појавила. Изванредно велики значај овога питања даје нам кључ п за то: шта је образовање, какво треба да је опште образовање, каква настава, па нас чак ставља на гледиште с кога ваља да решимо и само насловно нитање: који од два правца, због којих се воде неисцрине дискусије, ваља да влада у школској настави за опште образовање — „реалцстички" или „класички ?" —Ми мислимо на иитање над свима аитањима (како га Них1еу зове): о месту и аоложају човсковом у ирироди. Садржпнаје овога питања таква, да се чудновато некако уплиће у решење свих ових проблема; оно је шта више кључ за њихово решење. На првп мах може ово изгледати и чудновато. Али није тако. Питање ово чини ону разлику између науке и школе; узајмица нресуђује карактер образованости. Сам човек је дело црпроде и њених закона. По том је и пајсветији задатак човеков, да не допусти, да му буде страна она околина од које зависи сав његов живог, цело његово биће. Природа је сама била од вајкада школа човекова. Та шкода и данас је, а и увек ће бити, важна за његове погледе на свет, за његово образовање. С пуно ирава вели Них1еу у једиом свом предавању да се цело образовање човеково састојп у упознавању природе и њених закона, што грубог неизрађеног човека, са свима његовим атрибутима — страстима и вољом цивидизује и иретвара у правог човека, као оио што вешт златар грубом п неуглађеном драгом камењу даје глачањем брилијантске трибуте. „Образовање није ништа више до обучавање интелекта у прпродним законима, а тиме ја разумем не само тела н њихове сиде, већ и људе и њихове циљеие; образовањем човеку се страсти и воља стапају у озбиљну и драгу жељу да живи по тим законима" 1 ) — што доиста значн, да бпти образован претпоставља познатп природу и њене законе. Горњим питањем на ово се и циља. Један немачки философ (Фајербах) целу зграду своје ФилосоФије зидао је натврђењу, да се сва ФилосоФија састојп у знању о евету ') А 1.1)вга1 еЈисаИоп предав. у 1<ау вегтопз ас1 (1гез8е8 ап(1 геујесовћу, Тћотаз Н. Них1еу, 11,опс1оп 187 2. р. 3?.