Просветни гласник

БЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

987

распрострањеније, ее сме дакле никако нро- стварно онште образовање оснива се на оним иустити такав дил>; оно је апсурд, логичка истим наукама, коЈе чине н иитање о човебесмислица, ако није унрављено на то, да ковом положају у ирироди, оно је дакле у њиме човек што боље разуме свој роложај њему. Разумети и знати иоложај човеков у у [цшродн. У овоме питању, дакле, јесте све ј природи значи у начелу, добити стварно оаоно, што ствара човеково опште образовање; ште образовање, (Наставиће се)

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСБЕТИ И ШКОЛАМА

Северо-америчка позоришта. — У здруженим Државама северне Амерпке иуКанади има 2 5 великих градова са становништвом преко 100.000; они имају 24 4 позоришта и концертних дворана. Других опет 68 9 градова са становпиштвом од 50 00 до 100.000 имају 1 7 50, а осталих 1229 градова са становништвом испод 5000 имају 1 255 позоришта и концертних дворана. Свега се дакле броји 32 49 гаквих храмова уметности. У тима дају представе 4 00 — 500 путничких и 100 сталиих дружина ; њих 4 0 — 50 представљају опере и оперете. У сезони 1884-8 5. г. северо-америчка су позоришта добила 48 милијуна долара (2 4 0 милијуна динара).

Народне школе у Француској. Но службеним подацима број учите.1)а у нар. школама у Француској допире до 1 32,560, а број деце. која се у љима обучавају, нзноси 5,468.68 1 ; осем тога има 5617 школа за деду још недораслу с 84 56 учитељица и 693.4 30 васпитаника.

Дестур Јамаши Минохајерџи. — Тако је име садашњем најстаријем свећенику огњепоклоничке секте или т. зеана ( ,парса» у Бомбају, који још и дан дањи свето поштују и славе празник Зенда Весте. Па опет су парси врло образовани и, поред свега малог пм броја, они играју знатну улогу у друштвеном животу предње Индије. Сем тога се они озбиљно интересују испитивањима јевропских научника о њиховој релнгиозној књижевноети, и поменуги им духовни старешина учествовао је на «конгресу светских оријенгалиста" у Бечу. Заузимањем чувеног епглеског Филолога Макса Милера у последње су време почели излазиги на видик и међу самим урођеннцима самостални научници на поменутом иољу рада. Дестур Јамашн Минохајерџи и.ма под собом 20 — 3 0 нижих свећеника, и он је дужан обучавати и епремаги млађе жреце.

Највећи долигдот — (зналац многих језика) данас је без сумње познати та .ШЈанеки писац Мирко Гамини. Чувени у своје време, кардинал МецоФанти у Риму, говорио је и писао па 58 језика (у том броју и руски, по.Бски и малорускп). Марко Антонио Гамини знатно превазилази свога чувеног

прегходника. Он одлично зна 9 3 језпка, па у гом броју и све словенске, особито руски, којим говорп са свим слободно. У Децембру ће ове годпне Гамини походити Пегрогад.

Јавне библиотеке у северној Америци Од ово последних 30 година број јавних библиотека у здруженим Државама знатно се умножио. Године 1850. кембриџка университетска библиотека (Сатћпс^е Цшуегвиу 1Шгап) имала је само 70.000, а библиогека конгреска и библ. бостонског Атенеја само по 50.0 00 свезака. Данас пак америчке библиотеке показују врло велики број књига а за то имају да захвале знатнпм сумама својих буџега и великој издашноети америчких општина и појединих лица. Тако је н. пр. коргреска библиотека (у Вашинктну) имала г. 188 2. више од 480.000 свезака, бостонска РићИс Пћгагу имала је 400.000, университегска библиотека у Кембриџу, библиотеке Њујоршка Асторо и бостонског Атенеја имале су свака по 200.000. ПроФесор бечког университета Е. Рајер (Е. Кеуег) написао је у (( Сеп1,га1ћ1аМ-у Шг В1ћЦо4ћекбдаевеп 8 врло интересантну студију по библиотекама у Северној Америци од почетка овога века. По њему је основано : Од г. 1775. до 1800 — 30 јавних библ. С 24.000 свез. « 1800. « 1825 • 180 « „ , 2,000.000 « » 1825. « 1850-550 « , » 2,800.000 » « 1850. « 1875 • 2.240 « Ћ Ћ 5,500.000 » Десетогодишњи прираштај целокупнога броја књига у главним библиогекама види се по овим цифрама : Године 1850.Т860ГТ870^1880. Конгр. библ. (Вашннкта) РићПк Ићгагу (Бостон) Астор. библ. (Њујорк) Универ. библ. (Кембриџ) „ « (Њухеви) Атенеум (Бостон) Исто тако америчке библиотеке располажу за своје набавке много издашнијим супсидијама (новчаном помоћи), него што се у Јевропи дају у најбољим библпотекама. Бостонска РићНс Пћгату троши годишне 600.00 0 динара, а библиотеке у Чикагу

—

180

480

—

160

400

140

192

420

210

700

100

—

210