Просветни гласник

више, ово, опште образовање, које — да мрафразујемо — служн као круна човековом образовању, било би врло неиотпуно без знања из тих дисдипдина; оне су за проФесионадне и Факултетске студије сваког интелигентног човека исто тако важне као и за опште образовање. На првом месту то су — апстрактне, математичке науке. Не битн давас познатс математиком, генрес.п \е с едементима најважнијих њених грана, значи бити без средстава за хиљадоструке носдове модерне цивидизадије, а да и не говоримо, како је она, прво, нотребна за многе нриродне науке, које играју поменуту удогу у општем образовању, а друго, какав преважан и огроман утидај има опа на дух човеков и на карактер његових мисди ! У природним наукама превдађује ипдукта»ни метод, — дакде њима се у мдадога човека развија моћ студовања и посматрања; у математиди пак — дедуктивни, и за то она сдужи као најчистија дедуктивна догика мишљења, ако нам догичарп допусте зарад карактеристике такав пзраз, који доста нетачно нредставља подожај догике према математиди. Овима нрОФесијама и свима струкама математика сдужи иди као основ иди шири хоризонат њихових Факата. Е да ди ћемо претерати дакде, ако речемо, да без математичкога знања не може бити данас образован човекР — Мисдимо, да не; и само би још с Би ВоЈв-КеушсчкЈ-ом') могди пагдасити потребу, да у сваком наставном пдану за опште образовање буде што више математичких грааа заступљено, дакле поред аритметике и адгебре, нданиметрије, тригонометрије и стереометрије још и анадитична геометрија равни и простора.И с научне и с практичне стране то је онравдаао. Осем математике још неке важне дисццпдине претендују не само да буду саставни део ове наставе, већ имају својих бранидаца, који би их хтеди ставити за центар њен. Ово се тиче — језиковне наставе и језиковног иодожаја у наставн за оиште образовање. Сви они, који шкодама, у којима се добија онште образовање, дакле гимназијама, стављају неки други задатак, а не ') СиПиг§е&оћ. и. Ка4ш'\уЈ8аеп8сћ. УоНга^ ^ећ. уоп Е. Б. Во18 КеушогкЈ, 1_,е1р2. 1 878 Стр. 54.

онај, којн смо мп поставиди, сви ти махом мисде, да у таквој настави језици н граматичко-језиковна настава буду језгро гамназијске наставе. Ме у тим то није основано. С једне стране језици су образованом човеку само кључеви за отварање дитерарних ризвица каквога народа, а с друге само учење језика и граматична настава не само да немају ни из дадека оних нрерогатива и одлика, које имају нриродне науке, већ могу бити и штетни по сам духовни развитак. Нећемо ни најмање спорити, да је за оиште образовање ирема сувременој цивидизацији иогребно добро знање свога матерњег и најважнијих страних језика. Сам живот, та дитература, умна ризница, најцивидизованијих модерних народа, неминовно изискују, да се један образован човек сдужи са што внше туђих језика. Против чега се ми боримо, то је, да се само не ставдамо на то гдедиште, да је учење језнка и граматична настава најважније за опште образовање, и да према томе треба да узме центрадан нодожај у настави. Знање ма каквих језика није никако базис оиштем образовању, већ сиецијадном, филолошком ; сама пак граматична настава мори памћење ужасно, јер је по све анстрактна, и за то нема ни бдизу онај гимнастички утицај, који н. пр. може имати баш н сама математика. За доказ да се осврнемо на матерњи језик. У цедом свету нодижу се гдасовн, да би требадо у гимназијама и другим таквим школама за опште образовање обраћатн већу пажњу на матерњи језик, јер се — наводи се — излазн с врдо рђавим знањем из тога нредмета. Шта то знати ? Зашто норед све пажње људи рђаво знају свој матерњи језик? Ј1о нашем мишљењу узрок Је томе — сам нредмет. Учење сваког језика тешкаје ствар. Нп матерњи, а још више страни језици нпсу по себи даке дисдипдине, те да се могу лако и неосетно савдађивати. За само учење језика иотребно је имати нретходно стварног знања, без кога језиковна настава не може никад бити уснешиа. Најуспешнија је, и по развитак интелектуадних сида најкориенија, она језиковна настава, у којој намћење речи нде упоредо с носматрањем њихових објеката, као што је тај сдучај при учењу матерњег језика. Најлакше је запамтити име