Просветни гласник

нисеја. За то су изабрате иеколике помоћне реке и језера. Река Кет, (утиче у 06), Кас, (утиче у Јевисеј) две су главне реке, које олакшавају ово предузеће. Оне имају заједничку водомеђу : Волок. Одатле опе теку противним нравцпма. Обе су већим делом пловне. Задатак се своди на то, да се преко водомеће ових двеју река прокона канал. А и за ово има пуно олакшица. Тако из Кета воде реке: Озернаја, Ламаватаја и Јасеваја у Бол>шоје језеро, а из овога језера нема много до реке Каса. Своди се дакле задатак, даље, на нрочншћавање номенуте трн речице и на нрокопавање једног малог канала. Годнне 1875 склопљен је предрачув за ово нредузеће, а почето је његово извођење 1883. Пошто се овде може радитн само лети, јер у Септембру напуштају радници са свим Озерпују, с тога је остављено 7 година роказа свршетак овога посла. Понајглавније корнсти од овога предузећа, које су у изгледу, ово су: 1, Увећање трговине са чајем између Верноја и Русије ; 2, смањнвање преносних трошкова за све јеспапе из Европе у Источну Сибирију, и обратно; 3, лакши превоз војске и ратног материјала на хинеску границу ; 4, повишење земљине вредности воденим саобраћајем; б, падање цене житу у Источној Сибирији; 6, смањивање трошкова око преноса осуђеника у Сибирију.. Ово су дела у току рада, а о свршеним

делима ове врсте или о онама што су у иитању, могло би се много говорити-

Старе ципеле. — Ништа не постаје и ништа се не губи. Овај плодни принцип увео је у Физичке науке Францез Лавоазије. Овај је принцип нримљен и у модерној индустрпји, и то са врло срећним ресултатима. Ништа се ни код ње не губи, све се само преображава. Ево нримера и са старим цапелама. Кад су оне већ са свим неупотребљиве, онда се рашивају; стара кожа се онда изложи дугој манпиулацији, док не ностане као неко растегљиво тесто. Од овог се теста за тим гради нека врста вештачке коже, као најлепши Кордован. На овом се тесту даље штампају у Америцн најелегантнији цртежи. У Француској се овом вештачком кожом нрепокривају путне торбе, јанџици итд ; даље са срећним успехом претварају старе цинеле у нове. То је главно занимање којнм се баве осуђеницп у Монпелпју.

Никлени громовођа. — Никал је метал, чије се особине знатно приближују особинама гвожђа. Првенство пред гвожђем у томе му је, што не рђа на влажном ваздуху. Како нак гвоздене громовође на кућама лако порђају, а тада лоше спроводе електричну струју; то је у Дрездн замењен гвоздени громовођа никленим. На времену је да докаже вредност ове замене.

Проеветне Велешке

Пруска свеучилишта — Број студената за овај зимњи семеетар у девет аруских университета. износи 1 3.505 ; он је већи него и у једном семестру до сада, јер је прошлог лета било 1 3.106, у зиму 1 885ј86. — 13.295, у лето 1885. — 12.823, У зиму 1884. — 85. — 12.937, у лето 1884. 12.548, у зиму 1 883. — 84. — 1 2.465, и у зиму 1882 — 83. — 12,320. Похођење појединих университета према зимњем семестру прошле године види се из овога ; Берлин је имзо слушалаца 5 3 57 (5343), Хаде 1 527 (1 496), Бреслава 1 347 (1 384),

Бон 1 1 21 (1070), Гетинген 1041 (1002), ГрајФСвалд 92 3 (87 5), Марбург 894 (819). Кенигсберг 8 1 5 (8 53), Кил 480 (4 53). Према томе опао је број ученика само у Бреслави (за 3 7) и Кенингс, бергу (38). Кад се упореди садашњи број с бројем слушалаца зимњега семестра 1881. и 1882 год.види се да је и за свих последњих пет година опадање било само на поменута два университета (за 9 7, одн. 5 5), дакле прираштај износи у Верлину 936, у ГрајФсвалду 260, у Бону 146, у Марбургу 24 8, у Халу 176, у Килу 159, у Гетингену 108.