Просветни гласник

просветне белкшке

пуно средстава и начииа, те можемо да представимо и да нојмимо » оно што је дадеко од иас, и што никад не можемо видети. Међу свима наставним иредметима Земљоиис данас заузима ио савршенству методе једно од арвих места, јер сем Аритметике, данас је иајбоље усавршена земљописиа метода. И кад овај Факат узмемо у обзир, онда у толико чудније мора изгдедати она збрка, која влада при предавању овога предмета у већини школа код нас. и у толико мора бити непојмљивије од куда се образоваше онаки назори о очигледности и методи Земљониса, какве налазимо у изведпајима. Па н ако је метода у Земљопису данас најсавршенија (изузимајући само Аритметику), опет не само да се овај нредмет рђаво иредаје, него и у извештајима нигде се не износи прави )зрок и главни изостанди овој појави. У извештајима се ни једном једитом речи нигде ие сномиње баш оно, што јеживац добре методе при предавању Земљониса, и без чега (е овај предмет пикад не може добро нредавати. II због тога, баш кад би се све оно остварило и нонравило, што се и како се у извештајима о побољшању земљописие наставе износи, опет не би било добре методе. Без сваке сумње, кад би се све уклонило и донуннло у нредавању Земљониса онако како се у извештајима захтева, учннило би се неко побољшање у методи, али и то би бнло далеко од онога што се зове добра метода. Јер ни тада не би било у земљоиисној настави ни иостуи-

ности ни очигледности, ни саморадње у оној мсри у којој мора бити, иа да од иредавања овога иредмета има ученик користи. И ово је главнн разлог за што мн се учинило, да ће бити корисно, ако овде изнесем неколико важннјнх методичких наиомена о предавању Земљописа, те тиме покажем, у колико умеднем, како треба предавати овај предмет, и како се могу обићи оне иогрешке, које се скоро свуда чине при предавању Земљопнса. Алн, но што ће се овде изнети и неки нови методичкн захтеви, који ннсу познати код нас свима учитељпма, то је иотребно, да још у наиред кажем неколико речи о оним дидактичким нринцинима, па којима су овизахтеви основани. Позната је сгвар, да су она три дидактичка чринцниа: постунност, очпгледност и саморадња стубови целокупне наставе, на, наравно и земљописне. Сва три ова принцина стоје у тесној вези; они се узајамио потпомажу и стоје у великој зависности међу собом: ако нема ноступности, онда не може бити шј очигледности ни саморадње ; а ако се нешто не иредаје очигледно, онда не може бити ни саморадње. Тако је у свима нредметима, па тако је и у Земљоппсу. Кад се Земљопнс не предаје строго ио тим принципима, опда ђак не само неће ништа научити, него ће му се тиме и његов природни развитак сметати н ограничавати. Садјепитање: како треба удесити иредавање Земљописа, иа да буде и иоступности и очпгледности и саморадње ?

(Наставиће се)

ТГроевеше Велешке

Непопуљена учитељска места у основнем шкодама краљевине Србије у 1886 години. Ни у једној струди државне службе нема толиких промена колико их налазимо међу наставницима осаовних школа. Богослови остављају учигељску службу, чим им се укаже прилика да могу добити коју парохију, други опет напушгају учитељску службу да продуже учити школу из које их је сиромаштина исгиснула. Тако на пр. у прошлој

1886. годиии оставнло је учител>ску службу оелмдесет и један паставник, или од сто њих седам ! данас пмамо у Србији 1150 учител>ских места од којих је само седам упражњених, дакле само 0'6 . проценаг. Напротив на крају 1 88 5 године било је 1018 учигељских места, а од ових уиражњено 9 5 или 9-33 процената. У појединим месецима 1886 године било јо празиих учител.ских месга, и то :