Просветни гласник

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

предаван Земљопис, и овакн су резултати постигнутн пз овога предмета скоро у свима нашим основним школама. Овако се Земљопис и данас нредаје у великој већини наших школа, и оваки ће исти резудтатп бити и ове године, а и у будуће — све дотле, докде год траје данашњи систем надзора за оснокне школе, пли докле се не предузме још какав корак, којим би се помогло учитељима да стекну мало више методичког знања и нрактичке умешпости. Јер да се то не може постићи данашњим падзором, то већ н пристадцце овога система морају увидети; а да у земљописној настави, као и у многнм другим предметима, влада и данас овејан механизам (и ако у мањој мери него ире) у многим шкодама то видимо пз оних навода, који су узети пз извештаја за разне округе у Србији. Овде нам се показује како и у иредавању Земљописа влада, поред механизма, и највећа збрка у употреби н примени наставних средстава. Једни предају Земљонис без довољне употребе карата, други метнули карте у орман, на их никад и не уиотребљују; код једних ђаци умеју да нађу на карти „оно што говоре", код других не умеју; код једнпх ђаци уче и да праве карте — Земљопис се предаје у свези с цртањем — код других нема цртања никакво; код неких, на посдетку, ђаци уче само да цртају, а не знају шта цртају. Једном речи : веће збрке, а мање једнообразности, тешко је и замислити. И кад још томе додамо, да се и сама окодина школска изучава „у школским клупама", онда тек можемо знати каквом се методом предаје Земљопис у нашим шкодама. Изгдеда, као да се ири предавању Земљописа заборавља и она метода здрава разума, која се не учи ни у каквој шкоди. Па није само да прп предавању овога предмета влада велика разнообразност ц мехапизам. И код самнх надзорника који прегледају школе надазимо врло разноврсне, н по где-што чудновате назоре, о томе како треба предаватп Земљоппс, и како треба наставу овога предмета удесити, па да буде очигдедна. Најпре: док није бидо карата у свима школама, износи се у пзвештајима како не може бити очигдедног предавања без добрих карата. А кад се набавише и карте (бар сада има карта Србије) онда видимо онет

117

нема „очигледности, јер ђаци не умеју да читају карте. И кад се прочитају извештаји иоследње годпне, онда се јасно внда, како ц сами иадзорници сматрају као нонајглавнијемеридо очигдедног нредавања то да ђаци знају да нађу на карти; оно што кажу. Међу тим и кад то буде, кад би баш тако свуда научпдн ђаци, опет то пије ама баш пикакав знак да се Земљопис не лредаје чисто „ца * изуст". И с картама може бити механизма, као год н без њих. Наводи се, на пример ц то, како ђаци не умеју да се оријентују с тога, што учитељ није разастр'о карту на шкодски патос. Међу тим и да је тога било, опет ђаци се не бумели ни мало боље оријентовати, ако се уз то не би још нешто учинило. И још пуно таких примедаба нма, које поједини надзорници у својим извештајима чнне. Неки од њих још и данас виде највећу пренреку за добро предававе Земљописа у томе, што нема карата, а другн своде целу очигледност и задатак земљонисне наставе на то, да ђаци умеју наћи на картн геограФске ствари о којима говоре, и да умеју добро читати географске карте. Међу тим, тиме се мешају две различне ствари. Ми ни мадо нећемо иогрешити, ако узмемо, да оваке примедбе у извештајима много више шкоде нобољшавању земљонисне наставе, него што јој користе. Еакав ће појам, на пр., добити необавештен учитељ о очигдедном предавању Земљописа, кад се њему каже, да нема очигледности, јер ђаци не умеју да нађу на карти оно, што говоре из Земљоииса?! Зар он неће онда сву снагу своју употребити на то, да му ђак уме на карти наћи свако место, реку, планину, језеро и т. д., и зар неће мислити да тако очигледно предаје, и ако то још није никаква очигледност у Земљопису". Што овака разнодикост вдада и међу самим надзорницима односно методе при предавању Земљописа, за то има по впше разлога за које није место да се овде износе. Али свакојако, тим нам се у некодико објашњава н онај Факат, за што се баш и сам Земљопис тако рђаво предаје. Ведпмо „баш и сам Земљопис" с тога, што овај предмет по тешкоћама предавања не снада међу најтеже, него међу најлакше, па и ако се у њему ради са „далеким и непознатим". Ми данас имамо