Просветни гласник

п Е Д А Г О Ш

К Е СТВАРИ

се но ручној кавжици. — Настава из Земљоинса махом беше усмена, ретко где с потпуном применом на картн. Овоме су узрок оскудцца у мапама и школска књига, у којој је више обраћано пажње на набрајање појединих места и број становника, но на природу земље и народа. — Историја и Земљонис не предају се у свези међу собом — мапе попада прашина, глобуси затворени у ормане, а деца замишљају Америку с оне стране глобуса како се находи. — Овако је стајала земљописна настава — као што Ј. Миодраговић паводи у своме члаику: Дух наставе и васнитања у Србаји — до 1882 године. Могло би се лако помислити, да је од тога времена и у овом предмету метода поправљена, те се данас и други резултатн постижу. Међу тим то — сем врло ретких изузетака — не стоји. Окоро исто онако, као што се горе паводи, и данас се у многим школама нредаје Земљопис, па наравно, до нстнх се и резултата долази. Ево, на пример, како се о земљописној настави вели у извештајима за прошлу (1884 и 1885) школску годину : „....Познавање домовине предаје се доста лоше у већини школа. Све се нредаје ио програму, али се не нредаЈе методом, који је за овај предмет иризнат као најбољи. — Изузимајући похвалпе изузетке, наИи Аете иуно школа, у којима је иознавапе околине ироучавано у школским клуаама. — На картама се каже север горе, југ доле, те после на основу тога неке реке теку „горе", а неке „доле". — Овај се предмет још најбоље нредаје у III разреду: У осталим је разредима слабијн рад, а нарочито у II разреду; готово је сав рад у томе, да се опишешколска зграда. — Излазак у томе, у околину, посматрање и нраво познавање околине, ретко је у којој школи чињено. — С познавањем карте стојн још доста лоше, изузимајућн само неколико школа. — Најразличније стоји настава (земљописна) у II разреду, у коме се овој науци темељ полаже. — У другом разреду предаје се Земљопис у свима школама друкчије. — Некн наставници изгубе се у опширности и ситницама, код њих се највише говори о кречу, малтеру, цигљама, а међу тим деци се не даје никакав појам о реци, брду, равници и т. д. Други наставници онет

предају овај предмет тако скучено, да се не умеју даље отиснути од школске собе. — Од већих недостатака нриметио сам ово: на неколико места учила су деца на памет из диктованог текста или из неких помоћних књига_ У л.ве-три школе деца су се тешко оријентовала на маии, што не бн било, да је наставник у дотичном предавању разастро ману на школски патос и удешавао је нрема странама света. — У две школе показивала су деца реке наопако т. ј. од ушћа нут извора, а не на против, од извора ка ушћу. Код свих слабпје спремљених наставника ишло је цртање мапа врло тешко. И много би се овоме номогло, кад би се за учитеље израдило руководство за картограФију. — И поред свега напрезања великог броја наставника, да се овај нредмет ради како ваља и сав материјал савлада, ретко да је коме од њих то испало за руком. (Даље исти изаслапик вели како су учитељи много изоставили од одређеног материјала за учење, п онда продужује): „а све се је врзло око школске зграде, села и среза, па и то траљаво и невешто". (А кад је ово „траљаво и невешто", онда се и по себи разуме, да мора бпти још много траљавије са оним, што је ван школске зграде, села и среза). — И ако су знала деца брда. реке и т. д опет нису знала да то покажу и на карти. — А један учитељ отворено изјави, да су деца само цртала, а нису учена да иокажу то што су цртала. (Зар може бити већих изопачености и накараде у методи земљописне наставе, него што је у овом примеру)?! ! — Још налазимо у по неким извештајима за прошлу школску годину и то, како треба да се разуме очигледност у земљописној настави. Тако један изасланик вели, како под очигледношћу овога иредмета треба да се разуме то „да се деца цртањем и онисивањем своје околине науче читању геограФскпх карата у нравом смислу те речи". Сличних примедаба, налазимо и о осталим наставним предметима, и оне су и за Земљопис врло интересантне већ и с тога, што их стављају надзорници основних школа; дакле људи, који треба да увиде и оцене све, и добре и рђаве, стране наше школе, и од којих највише и зависи напредак ове установе. Ово је у главноме слика земљонисне наставе за прошлу школску годину. Овако је