Просветни гласник

П Е ДАГОШК

Е С Т В А Р И

1 1 5

на наш дух у неколико онакав утицај, као и изучавање Математике; јер и у њој ми учимо ц веџбамо се како треба при решавању сваког појединог питања да се узму у обзир сви елементи или Фактори, којн на то питање имају утицаја, и како треба сваки тај елеменат оцевити према сиази његовог утпцаја. Овим нам Земљопис развија ону способност, која је потребна и нримењљива за све области знања, за целокупан наш умни рад. Земљопис пас, дакле, оспособљава и за више духовпе операције, за које треба нарочита гимнастика духа, која се не потпомаже свима пастав]шм предметима подједнако, него некима више, а некима мање. У Земљопису ми видимо како силног утицаја нма земљиште и па духовни и на телесни разнитак човеков; како од земљишних прилика зависе и производи, иа и цео друштвени живот; како и човек може својим прнлежањем и умешношћу да утиче и на саме земљишие и климатске прилике, и да нх према потребп својој у неколнко предругојачава и удешава. На једној страни изпосе нам се предели, у којима је земља брдовита и ненлодна, али прилежним радом и умешношћу људском тако је дотерана, да у њој и жита и свију других ироизвода много више има него у другим пределима, где је земља много нлоднија; док на другој страни видимо ненрегледне илодве равнице, земље, у којима има н довољно влаге и довољно топлоте, па ипак земљорадња је у њима много слабија и неразвијеиија, јер није било људске умешности и нрилежања за рад. Овака Факта нмају и моралног утицаја. А све ово у маломе може да се иосматра и у околини сваке школе. Али и сем тога, Земљопис стоји у свези и са свима осталим наставним предметима и наукама, те због тога се и сматра као стожер целокуине наставе у основној школн. Овде није место да тачније разлажем важност Земљописа, и односе овога предмета према осталим наставннм предметима у основној школи. Овим површним напоменама хтео сам само да наговестим онај Факат: дарђава метода у земљоиисној настави има штетних аоследица не само ао томе, што се не науче чисто земљоаисна факта, него исто тако штетно утиче и на разумевање и осталих наставних иредмета, и по томе и на

целокуиан духовни развитак ученика. Међу тим, има паставних предмета, у којима рђава метода нема овако штетног утицаја и на све осгале науке ; има предмета, које.ми можемо рђаво предавати, па опет да то нема осетног утицаја ни на један од осталих наставних предмета. И ово је један разлог више, због чега се мора нарочита пажња обратити па методу у земљописној настави. На кад је Земљонис овако важан наставни предмет, и кад се зна, да цео успех у њему зависи највише од методе предавања, и да та метода има утицаја и на успех у осталим наукама, онда је вредно да се запитамо : Како се Земљоаис иредаје у нашим основним школама? Ово је прво што морамо знати ; јер тек кад ово знамо, онда ћемо моћи оценнти колики и каквп недостатци владају у настави овога иредмета, и према томе впдећемо шта треба поправити и донунити, и како се то може извршити. Стање Земљопнсне наставе најбоље и најверније видимо у извештајима , које су надзорницс основних школа поднели Господину Министру. Ту видимо не само погрешке, које учитељи чине у методн и прпмени наставних средстава при предавању Земљописа, пего ту су нам још и најверније изнети погледи самих надзорника основних школа, који се морају сматрати као најмеродавније личности за оцеву и поиравку свију недостатака у нашој народној школи. А, ево, шта се у тим извештајима вели о земљоиисној настави : „.... С ГеограФпјом обично иде теже, него са Историјом, јер школе немају бољих мапа — Познавање домовине и Земљопис учи се на више места механички. — Предавање Земљописа је било махом меканичко, јер деца не знадоше да граде разлику у растојању, новршини и т- д. — Из ГеограФИЈе и познавања домовине већ далеко лошије стоји. (Овде се још додаје како нема карата, па се вели : „а без тога је тешко наставнику нредавати овај нредмет, кад деца сама не виде очигледно оно, што им се иредаје. " Врло интересантни ногледи на очигледност)! Исто тако нигде нисам нашао да су деца цртала своју околину, а још мање да су упозната са читаљем геограФских карата, као што би требало да је... —Земљомис Србије иредаје 15'