Просветни гласник

114

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

зили сувншак наших производа. Земље, које су пре 20 година биле за нас далеке, па и непознате, данас су близу и морају бити познате. Земље, у којима је једва ко знао пре 20 година да ностоји Србија, данас те земље имају силног утицаја како на наш економни тако и делокупан остали живот. И уплив ће тај бити са сваким даном све већи, и са сваким даном и за нас ће бити све већа потреба да их познајемо. Јер, у колико се више усавршавају саобраћајна средства — иутови, водопловство, жељезниде — у толико и људи долазе у све већи и бржи додпр и са најудаљенијим пределима, и у толико све веће1 уплива пмају ти удаљенн нредели и земље на човеков живот. Док се отвори железница за Солуп, опда ћемо ми морати познавати малу Азију много боље него данас. Па и многе друге удаље. није земље, за које ми данас тек знамо само да ностоје, ностаће пам блнже и имаће уплива на наш целокупан живот — и у економном и у иолитичком погледу — док се још боље разгранају жељезничке пруге код нас и око нас. То ће нас натерати да онда и те земље боље позпајемо, него што их данас знамо. Из свега досадањег излази, да се је потреба за земљонпсним знањем уиоредо развијала са развитком и напретком целокунног живота друштвеног. Тако је у делом човечааству, па тако је и код нас у Србпјн. Пре 20 година требало нам је много мање да нознајемо земљу, земљишне прилике, и остало што од тога зависи, далеких предела, него данас; а после 20 година требаће нам оваког зиања све више. И што год се буде више мењао и наиредовао иаш целокунан живот, у толико ће све више бити потребно земљоппсног знања. Овим је иаговештеи само један разлог са кога је потребно да се Земљопис учи. Али сем овога има још п других, и међу овима прво место заузпма онај, што је Землтопис најважнији предмет од свпју номоћнпх паука за Исторнју, и што се везом ова два предмета у основној школи, н заннмљивост њихова узајамно нотномаже, те се тако и учење олакшава. Земљописио знање има великог уплива п на разтјапе и неговањс иатриотизма. По-

знати земљишне прилике и лепоте своје отаџбине, то значи увећавати и оснажавати љубав према њој. Са свим је ириродно да се не може волети оно што се не познаје. А да ми довољно не иознајемо земљишне прилике и леноте наше земље, за то нмамо врло уочљивог доказа и у самој нашој литератури. Зар је мало људи код нас (наравно, међу нашом интелигенцијом) који много боље познају Алпе, Хард, Саксонску, Швајцарску и друге пределе ван Србије, него наш Златибор, Рудник, Ртањ, Јастребац, Црии Врх и т. д. На колико нас има, који зиају много впше да причају о ленотама немачких, Француских п аустријских предела, него о нашим земљама, и ако ми имамо у Србији земљишних лепота и високих брегова, каквима се мало која земља у Европи може похвалити. Кад одемо у стране земље ми иотрошнмо толико новаца да бисмо видели један брег од оних, каквих стотинама има у Србијн, колико би нам требало аа нола Србије обиђемо. Не уважавамо и не ценимо своје, јер не знамо ни шта имамо. И ако ово није јединп разлог, за што ми внше грамзимо за туђим, опет је неиознавање наше сопсгвене земље један од највећих узрока. И сама, дакле,мотода у земљописпој настави имауплива на разрнјање патриотских осећања. Овнм су наговештени и други васпитни моменти, који се налазе у земљописној наставп. Ироучавањем н упознавањем разних земаља, ми не само увећавамо круг нашега знања, него га и квалитатпвно иоправљамо. У Земљонпсу ми учпмо Фнзичке особине земљине површине (Фнзика и ГеограФИЈа) и уилнв тога иа целокунан органски на и на човеков живот (културна ГеограФија или АитропогеограФнја). Ту вндимо како земљншне прилике — брда, равнице, реке, језера, мора, долине — имају пресудпог уплива не само на развитак разноврсних радњи човекових, него и на развитак навика, обичаја религија, нарави и целокугшог друштвеног живота. У Земљопису ми учпмо да доводимо своје знање у везу, и да сазнамо онај односизмеђу узрока п последице. Ту ми добијамо нрилике, да обилато веџбамо стварадачку или копструктивну снагу нашег духа, и да се учимо мислитиГеограФија у многим тачкама има доста елемената за чисто образовање' духа. Она вршц