Просветни гласник

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ

земље, у својој најближој окодини, човек је тражио све предмете, који су му билн нужни за стан, одело, храну и остале угодности за живот. А тражећи све то, он је унознавао земљишне прилике своје околине ; он је учио Земљопис. Међу тим, у нрво доба човекова развитка, н потребе су његове биле много маае и ограпичепије него даиас. И храна, и одело, н стан, као и остале угодности аегове за живот, биле су некада једнобразније и простије. И баш због тога, што су нотребе човекове биле овако ограничене и једпообразне, он је могао да нађе у снојој околини све предмете, који су му служили за задовољавање тих потреба. А налазећи овако и у својој најблнжој околини све предмете за подмирење својих потреба, он нпје могао ни осетитн какву нужду, која би га натерала да нотражи и да упозна и даље земље и земљишне прилике ван своје околине. Другим речима: човек је некада зависио само од своје најближе околине, и за то му је било довољно, да само ту своју околнпу познаје ; с даљпм предметима и земљама он није имао никакве везе ни додира нити је од њих зависио, те за то му није било потребно ни да зна земљишне ирилике у њима, и остало што од земљишних нрилика зависи. Исто је тако човек некада био независан и од људи, којн живе ван домашаја његове околине. Јер све предмете за своје животпе нотребе он је имао у својо.ј околини, а у колико му је требало да их вештачки нреради и удеси за неку своју потребу, то је најнре чинио сам, а доцније узајамно се помажући са људнма, који су у његовој околини живели. Народи, који су живели у даљим нределима, нису нмали па њега никаква утицаја ни у политичком, ни у социјалном, ни у економском погледу. Човек је тада, дакле, једпно зависан од земљишта своје најближе околине и људн, који на томе земљишту жпве. Али, са развитком и нанретком човековим и оио се мења. Његове нотребе иостају све разноврсније и веће. Долазн време, кад човек пе може да нађе у својој околини све предмете, који су му за подмирење његових потреба нужнн. То га нагони да нде у удаљени је нределе и земље, који су ван његове нређашње околине, и тако сад да и те удаљеније пределе упозна. Сад он више независи ИРОСВЕТПИ ГЛАСНИК

1 1 3

само од оне пређашње околине, него и од ових удаљенијих земаља. Исто овако, ширећи своје потребе, он постаје све зависнији и од људн, који у даљим пределнма живе. Јер, као год што човек, услед већег развитка и додира са другим људнма, нотребује миоге предмете, за свој живот, који се не налазе у његовој околини, исто тако и из истог узрока, долази време кад он потребује и разне израђевине удаљених предела. На тај начин он ступа у све тешњу везу и додир са народима удаљенијих земаља, и услед тога н све земљишне прилике ових удаљених земаља почињу јаче утицати на њега н његов онстанак. На овај начин човек постаје све зависнији од далеких предела и људи, који у њима живе ; а упоредо са овим код њега се све већа потреба јавља за ширим земљоиисним знањем. И у колико год човек више нанредује, у толико и већу потребу осећа да упозна далеке пределе и земљишне прилике у њима, јер са сваким кораком напретка његовог удаљене земље врше све осетнији утицај на целокупан живот његов. Једном речи: у колнко је већи културни развитак, у толико је све више потребно земљописно знање. А ради боље јасности овога правила треба нам само да се опоменемо наших економских, па у неколико и политичких, односа према страним земљама и далеким пределима пре 20 година, и да тадашње стање упоредимо са данашњим. Ту ћемо на живом примеру видети, како са развитком целокуппог друштвеног жнвота упоредо расте и потреба за опширнијим земљонисним знањем. Еолико је било страних земаља с којима смо ми пре 20 годипа имали трговачког саобраћаја, а погледајмо колико их је данас? Еолико је било наших трговаца пре 20 година, којима је било иотребно да зиаду где је Иешта, Беч, Париз, Тријест и друге важне трговачке тачке, п да познају саобраћајне линије нзмеђу тих тачака и наше земље, а колико је таквих трговаца данас ? Онда смо ми већином све своје потребе подмиривали нроизводима наше рођене земље — наше најближе околине — и израђевинама оних људи, који су у нашој земљи; а данас и за једну сељанку треба ч Индија, и Америка, иа и Иариз. Онда смо ми мање потребовали производе и израђевнне страних земаља, а мање смо и изво15