Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

тињски, а у ^рећем говорн се о рсдовима и иородицама или систематици, тако званог жикотињског света. Све што сам имао казати о изради овог деда, то је већ иознато иисду. Неке напомене саоиштио сам му написмено, а остале сам забележио у рукопису, и тако му дело вратио на поправку ради бржег споразума. Неколике моје нримедбе иисац је доиста примио и поправпо, нарочито оне о језику; али многе, исто тако важне, није узео у поступак, као што се из његовог одговора види, из разлога, који се мени свиде неопрацдани. Што се тиче човека, по мом мишљењу, 011 не треба да је предмет Зоологије као друге животиње, бар овде не треба, јер није у програму, и пошто се у нижој гимназији изучава човек по нарочитом учебнику. Али баш ако би то морало и бити, онда иека, се засебно наслика на закључку књнге. Даље, поређење човека и иса, у другом делу, нпје иоучљиво, ни слично, а ни сагласно васпитним разлозима. За тим, не треба понављати истоветне ствари ии у другим наведеним примерима код типова, већ изнетп значајне разлике ради научне вредности као п важне црте у главноме прегледу. У подели животиња на кругопе или кола нема два круга. Писац деди све животиње на седам а треба па девет кругова. Ово чине новији књижевници, па и ауктор, по комје писац своје дело радио. Ово одступање ннје објашњено. Термимологија врло је важна у сваком учебнику, особито у настави за оиште образовање. Ради бољег успеха у науци и језику ваља терминологију изједначити, посрбнти каво за нижу тако и за вншу насгаву. Српски језик на садашњем ступњу, довољно има квалиФикације за то. У овом делу, на ту страну знања, врло се мадо пазидо, гато сматрам за празпину. Осим тога у овој књнзи има доста германизма, гр>убих израза, нејасности, иовторавања, а местимице н сиецијалисања, које јако нагиње стручности чему У школн за опште образоиање нема места. У онште, књига за вишу наставу треба да заокружи, доиуни и систематизује све оно, што се у нижој настави није постигло или се није могло постићи.

Прелазећи овако у кратко недостатке прегледаног дела, које налазим да би ваљало уклонити (ношто су у појединостима у рукопису потанко избележеие), износим пред .Главни Просветни Савет овај кратки нацрт из Биологије за VII разр. Ввше Гимназије, којим би празнине у учебнику ваљало попупитн. Ево тог нацрта: I Анатомијски састав животнња у оиште (обухвата спољнп облик и унутрашње градиво тела). II Органи осећајни и кретања. III Оргапи за храну. IV Храна животињска. V Плођење. VI Душевне моћи или способност. VII Спавање у животиња. VIII Место живљења. IX ГеограФско размножавање. X Век у животнња. XI Подеда животиња на кругове. С погледом на све горе наведено Зоологија г. Козарца, но мом суђењу, не може се примити за школску књигу овака каква је него пошто је у овом иогледу поправи и преради. Овде прилажем : Рукоиис истог дела. Писмо пишчево од 5 Јуна, унућено Гдавном Просветном Савету ради објашњева деда. Програм министарствени из Виологије, који сам имао при руци за овај случај и Писмо па ме адресовапо као одговор на примедбе, Главном Просветном Савету. V Београду 4 Новембра 1886 године. Покорни слуга ј 1, Џ е ц и ћ. После подуже дебате би оддучено: да се дело да г.'др. Л.. Докићу те да и он на писмено достави Савету свој суд о вредносги и употреби дела. За овим је на предлог г. В. Карића, оддучено : да се г. Ј. Пецић умоди, да наведе примере за све примедбе, које је нротиву дела изнео и да онште замерче спецнјализује и поткренп наводима из самога рукоииса .