Просветни гласник
КЛРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТО^ШЕ
КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (по А. В. Грубе-у) (Наставак)
ЛУДВИН XVI. - НАПОЛЕОН БОНАПАРТА Лудвик ХТ1 1 Лудвик Х1У оставио је после своје смрти велики државни дуг од 900 милијуна талвра, а државни нриходи за наступајућу годину беху већ у напред нотрошени. Његов наследник Лудвигс XV, који је владао скоро шездесет година, нити је умео да влада, нити да штеди. Што није рат нрогутао, то су расули и проћердали иинистри и љубимице. Једна жена, која је умела задобити поверење и љубав краљеву, стала је државу за пет година четрдесет милијуна талира. Најпосле није се знало од куда ће се наћи новаца. Тада краљ, по савету својих министара, отпоче једну нечасну, али корисну трговину. Он нареди да се штампају и као готов новац примају хартије (банке). Он иокупова све жито, као најпотребније нешто за сваког надничара, и тако сад подиже храну житу, да је знатне суме на томе добијао. Сва вредноћа сељака беше узалудна, све пишташе и уздисаше од невоље. Племство је заузимало најважнија места, духовништво је имало богате приходе, а оба сталежа уживала су многе повластице, док је трећи сталеж, грађани, био са свим нрезрен. Тако се мало по мало распали мржња и огорчење нижег сталежа (грађана п сељака), противу виших сталежа, па и противу самог краљевства. Борба Оевероамериканаца за слободу, у којој су и многи Французи учествовали, живела је јошу свима срцима и распаљивала одушевљење за слободу. Духовити и чувени писци, као што су Русо и Волтер, нападали су на привилегије племства и духовништва, а објављнвали при-
родно право, које сваки човек има, за то што је човек. Тако су духови били распаљени, а оранцуски народ са жудњом је погледао на младога краља Дудвика XVI, јер је његов долазак на престо био једна онлта радост народна. Лудвик је доисга добро мислио и своју владу отпочео. је са озбиљном вољом, да умањи невоље и терете у земљи. Али он беше веома слаб, да би могао обуставити зло, које је било ухватпло дубоког корена. Трошкови су сваке године бивали све већи, јер је његова жена Марија Антоанета, кћи Марије Терезије, била веома раскошна. Кредит је опадао све више и више. Узалуд је добродушни краљ живео веома просто, само да би умањио тешке терете својим нреоптерећеним ноданицима. Његов двор расииао је као и пре. На послетку он мораде нослушати свога министра Финансије Некера, родом из Женеве, и но његовон савету сазвати скупштину од свих сталежа, која није од 1614 године сазивата. Некер, који је имао намеру, да деФицит покрије тиме, што ће нлемство и духовништво нодврћи плаћању државних дација, предложио је да се на скупштину позове 600 чланова из трећег сталежа, а по 300 чланова од племства и духовништва. Тако се скупштина свечано састаде 5. Маја 1789 године у нрестоници Версаљу. Ераљ није могао ни слутити да је тиме наместио мпну, која ће целу Француску, па и целу Европу -потрести, па чак и њега самог уиропастити. 2 Племство и духовништво били су врло незадовољни и не хтеше заједно да раде са трећим сталежем , а вр1о су мало имали