Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СДИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

законодавна. Чданови ове скупштине били су ве}шном мдади и веома даровити људи, ади без икаквог искуства, снопаднути реводуционарном грозницом. Међу њима оддиковади су се посданици департмана Жиронде, названп Жирондисте, којима је била намера, да краљевство нодагано сруше, и да на његовим развалинама иодигну републику. Али у овој су скупштини седели и најбешњи Јакобинци, који су хтели да сруше краљевство одмах, а не дагано, па ма и насидним средствима. И ако међу појединпм партијама беше неслоге, оиет су се све слагале у мржњи према краљевој породици. Готово сва звања, па и сама министарска места били су заузели Јакобинци. Умеренији људи измицади су се полагано из вртоглавице најжешћих страсти. Страховити људи као: Робесиијер, Марат, Дантон, Мануел, Петион, којих ће имена остати вечито урезана у историји Фра-нцуске, починили су у овом бурном времену свирепства, од којих се човек мора стидети. Ови људи удружили су се са простим народом за одбрану и нападај и ишди су на то, да помоћу народа сруше дотадашњи норедак и да сву власг приграбе у своје руке. У тој владавини народа суровост је била заменила патриотизлм, а умереностје сматрана као рђавство. У ово време, као у време куге плашио се један човек од другога. Сваки се облачио у најсиромашније одело, само да би се од беснила светине могао сачувати. У то време сматрадо се, да је онај прави син сдободе, који није нигде ншпта имао. Име „безгаЛник" (санкилот) вредило је тада као почасна титуда. Ваконодавна скупштина донеда је решење, да се сви исељеници, који се у одређеном року не би вратили, осуђују на смрт, а њихова имања одузимају се. У исто време решено је, да сви свештеници, који се не би хтели заклети на нов устав, као бунтовници и издајници народа погубе. Кад краљ одрече, да одобри тако строге закључке, по

којима би и свога рођенога брата морао осудитн на изгнанство, онда Јакобинци решише, да га на то нриморају народним устанком. У овој цељи поделише међу становницима предграђа оружје и 20. Јуна једна гомила од 40.000 људи, (под предвођењем пивара Сантера), са страховитом виком продре у Тиљерије, поне се уз баса.маке, управо краљевој соби. Врата беху обијена и светина иродре унутра. Краљ, који је око себе имао само шест гренадира, изађе неустрашимо пред бунтовнике, који стадоше, непомично пред његовим Величанством. Али друга гомила продре унутра, нападе краља и краљицу са грдњама и захтеваше одмах потврду одлука народне скунштипе. Само краљ осгаде у овом тешком часу искушења непоколебљив и прими мирно све поруге. Један бунтовник даде му црвену јакобинску капу. Краљ је узе и мету је себи на главу. Други му пружи стакло, да пије у здравље народа, Краљ прими етакдо и пио је из истог. Са највећим унутрашњим огорчењем гдедали су гренадири такво понижење Величанства краљевог и беху се решили, да бране краља крвљу својом. ^Не бојте се ништа господару» ! викну један од њих. Краљ узе мирно гренадирову руку, метну је себи на прси и одговори му : „Пресуди, да ли ово срце од страха куца". На иослетку народна скупгатпна реши, да пошље 25 чланова у краљев дворац. Кад они стигоше тамо, нрестаде неред. „Сиромашни и честити народ", као што га Робеснијер називаше, повуче се за овај мах мирно натраг, не нросувши ни капи крви. Кмет Петион хвалио је народ нарочито због мудрости и достојанства, са којим је краљу своју жељу представио. 8 Кад је Јакобинцима овај покушај рђаво испао решигае, да дигну нов устанак, у коме ће краља или убити или бар збацити. Да