Просветни гласник

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

145

По на посдетку, ово још није никакав позитиваи доказ, на основу кога би се могдо тврдити, да је се у Бечу и пре заснивања тамошње шкоде морадо знати како о методи тако и о средствима, која је Хај у својој сдеиачкој школи уиотребљавао. Из ове околности излази само то, да је са свим вероватно, ако не и оигурно: да је Хајева школа била у оаште аозната и у Бечу много пре, него што је Кдајн први нут почео учити сдепе у овој вароши. А из тога се не може на сигурно закључити, да је се знадо и цедо уређење Хајеве шкоде, и да ј е се аознавала метода и наставна средства, која су у Паризу употребљавана. Али, има других иеоспорних доказа, који сведоче не само да је у Бечу и пре заснивања тамошње шкоде било познато, да у Паризу већ одавно посгоји сдепачка шкода, него да се је знало и цело уређење ове шкоде, као и метода и иа?тавна средства, јер пре аостанка бечке шкоде већ је било некодико књига на немачком језику, у којима. је сасвим тачно и потпјно онисаиа слепачка школа у Паризу, и изнето не само како је та школа достада и ко ју је подигао, него су оаисана сва наставна средства, цела метода и рад у пој. Једна од оваких књига изашда је за пупнх 10 година пре, него што је Елајн почео учпти' једног слепог дечака у Бечу. Насдов је те књиге овакав: „Шв1;опбсће №асћпсМ уои с1ет 1Јп1егпсћ1;е <1ег ТаићвШтеп ипЛ ВИш1еп ос1ег Веоћасћкшдеп ићег сНе Вј1с1ип» ВеМег ићегћаир! ипс1 Шзег сНе с!ег Егб1еп ги БеЈргЈд тз1зезопс1еге" БеЈрг^ 1зе1 6оШ. Јтт. ВгеИћор шк1 Сотр. 1793.') Дедо је ово написано у облпку писама, а у њему се говори, као што и насдов каже о образовању гдуво-немих и сдепих. У првих 14 писама говори се о глуво-немима, а у осталима (од стране 141.) о образовању сдених, и то снецијадно о Хајевој слеиачкој школи у Паризу. Петнаесто писмо писац ночиње овако : „Да бих испунио обећање, које сам ти драги пријатељу у прошдом писму дао, хитам да те уиознам са методом, којом се у Паризу ари настави слеаих служе. Но да бих ') Дело ово ја сам нашао у библиотеци слепачке школе у Дрездп. ПРОСВЕТНИ ГДАОНИК

овоме задатку боље одговорио, дозволи ми, да пекодико речи у нанред кажем, како би се тиме н све остадо бол>е осветдило. 0 За тим говори, како он сматра, да су слепи опет способнији за образовање него глувонеми; јер имају сдух, који је најважније чудо за скунљање знања. И ако, вели, сдепи не могу да нримете боју и светлост, опет са 4 заостала чула они скупе ведика знања и могу да буду у додиру и да опште са људима. За ово наводи слепца П. Јоханзина из Шведске, о коме је већ била реч, који је умео многе нослове да ради и да прави свакојаке адатке од дрвета, гвожђа и чедика: кола, кодица, сонице, точкове, бурад, ножеве виљушке и маде паље (тестере), да дије дугмета у калупима, које је сам правио од ситнога иеска ; да прави мехове за вигањ на чак и кожу да штавп. Он је и сваки новац нознавао по ивици и ио тежини. Дар за уметности раздичан је и код сдепих као и код окатих ; ади сви сдепи имају дара за музику. Веди даље, да су сдепи бдаги људи, и човек кад их посматра, додази на мисао, да они нису тако несрећни, као што ми мисдимо. Даље говори, како је пажња код њих више концетрисана, него код окатих ; јер ове расејава око. За то је, веди, и грчки мудрац Демокрит засењавао себи очи, да га не бн расејавади утисци, који долазе кроз око. Посде тога говори о појмовима за простор, светлост и боју, и долази до закључка, да је све ово друкчије код слепих, и за то би психодошка посматрања над њима бида интересантна за ФидосоФе и природњаке. Наводи и она посматрања над сдепцем који је прогдедао, која је чинио Беселден у Лондону, и описује то опширно, као што је и овде раније наведено. — То је у гдавном општи део, којп се може сматрати као увод. У 16-ом писму писац ночиње опширно оппсивање Хајеве школе. Најпре наводикако је Хај дошао на ту мисао, да слене образује, и шта га је на то подстакдо, и све остаде окодности напомиње, које смо и ми наведи, говорећи о постанку сдепачке школе. 11осле тога издаже уређење и рад у овој школи, и то све са свим опширно. Ту се наиомиње између осталога, да Хајеви ученицп носе плаве наочаре «зарад естетичког 19