Просветни гласник

144

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

кроз улице једна иевачица из опере. На послетгсу, кад је Робеспијер хтео да погуби вигае члаиова конвента, преухитрише га ови и потпомогнути народним устанком савладагае га. Кад су га новели на смрт нриђе му један старац и рече: „Ииак има Бога" ! Сад задобигае превату умеренији члаиови конвента. Препугаене тамнице отворене су а клуб Јакобинаца затворенје. Године

1795. народни конвенат донесе нов устан, са умеренијом народном влагаћу. По новом уставу биле су две народне скупштине то је савет нет стотина, који су законе доносили и савет стараца (од 250 чланова), који је законе потврђивао. Извршну власт добили су пет директора. По што је Наполеон Бонанарта угушио устанак у Паризу конвенат га разрегаи. (Наставиће се)

ШК 0 Л Е 3 А 0БРА30ВАЊЕ С Ј1ЕПИХ

У^УСТРША

(Наставак) Прва слепачка школа у Ауетријн постала је 1804 године. Ову школу засновао је директор Јовач Вилхелм Клајн п то, као што он вели, и не знајући за методу и средства, којима се Хај служи у својој слепачкој школп у Паризу. И у след тога се још и данас дањи сматра, да је бечка слепачка школа постала са свпм сзмостално, и да Хајева школа није ни мало пмала утицаја на њен постапак. Другим речима: слепачка школа у Бечу постала је са свим независно од слепачке школе у Паризу — тако тврде и верују Немци — и она би исто тако постала и да "није било Хајеве школе ; јер веле, у Бечу нит је знао П1Т0 год о паризској школи Клајн, нити ико други. Овако мишљење налазимо у свима немачким делима за ову струку, и никоме не пада на ум ни да посумња у њега; оно се сматра као непобитпа истина, о којој, доиста, нико до сада није ни најмање сумњао. Међу тим, ово је из темеља погрешно. Ми налазимо података, који нам јасно доказују, да је и у Печу сленачка школа плод Хајевога рада у Паризу, и да бечка школа није постала незавнсно од париске сленачке школе. На основу тих истих података, ми видимо како је чисто и смешно говорити, да Клајн није знао за париску слепачку школу, и да се у опште у Бечу ништа није

чуло о тој установи, и да је с тога безразложно тврдпти, да заснпвалац бечке сл. школе није ништа знао о средствима и методи, којом се Хај служи нри образовању слених у својој школи, у Парнзу. Овако тврђење могло је ностати само услед незнања или хотимичног извртања историјских Факата — бар тако мени изгледа. А ево разлога, на основу којих тако мислим: Пре свега знамо, да се у Петрограду зпало за Хајеву школу много нре, него што је ностала бечка школа. Шта више, руски цар Александар I. већ је био још нре тога наредио своме генералу Хитров-у, да овај ступи у преговоре, ради доласка Хајевог у Петреград. И не само то. На чнтаву годину дана пре, него што је постала бечка слен. школа, Хај је био послао у Петроград своГ пројекат за тамошњу слепачку школу. Па кад то узмемо у обзир, и кад још имамо на уму : да је Петроград даље од Париза; да је сваки саобраћај између Беча и Париза и онда, као и сада, био много жављи него изкећу Париза иПетрограда; да јеБечионда био у већој литерарној вези и саобраћају с Паризом, него што је Петроград; да свака новина париска брже нроднре у Беч него.у Петроград — кад свето узмемо у обзнр ондаје доиста веома тешко веровати, да се у Петрограду цре знало заХајеву школу, него у Бечу,