Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

рече : „Французи, ја умнрем невин за све нрестуне, за које сам оптужен ! Ја праштам проузроковачима моје смрти и молим Бога, да крв, коју они проливају, не падне један пут на Франдуску ! А ти несрећни народе"... Али у тај мах страховито засвираше трубе по заповести команданта, и остале речи краљеве не могоше се чути. Џелати зграбише своју жртву и одведоше је под сикиру. Исчоведцик клече норед њега и викну му ове речи : „Сине светога Лудвика, пењи се на небо а ! Тада паде сикира и глава невинога краља скотрља се низ губилиште. Један џелатски слуга нодиже јетриумвално и показа народу, који са свих страна викаше : „Да живи народ ! Да живи слобода" ! Шешири и капе детели су у висину а светина је певајући играла око губилишта. Али свеснији Французи, из страха од војске, сакривали су свој дубоки бол у прсима. Тако је сад у Француској, као пре 144 године у Енглеској, извршен злочин, коме не налазимо равна у Историји старога века. Али крвожедни људи у Француској не зауставише се на томе. У Октобру (16) иете године пала је као жртва освете, и Марија Антоанета. кћи Марије Терозије, а краљица Француске. Друге годкне дошла је на ред Лудвикова смирена, добродетељна сестра Јелисавета, и најпосле дављења и убијања било је тако много, да се жртве избројати не могу. Али најсрамније убиство била је смрт принца наследника. Овај је предат једном шустеру, по имену Симону, једном најпрепреденијем зликовцу, који гаједотде батинама, глађу, зимом и несаницом мучио, док сирото дете (10. Јула 1795.) нлје дугау испустило. 12 Вест о погубљењу краљевом иснуни целу Европу ужасом и одвратношћу. Али револуЦионари су пркосили целој Европи и срећно е У савладали устанак у унутрашњости саме

земље. У Вандеји, пределу између Гароне и Лоаре, дуж атланског мора, подиже се цео народ, да освети смрт свога краља. Највеће вароши у Јужној Француској као Вордо, Тулон, Марсељ и Лион усташе на оружје противу краљевих убица. Али конвенат наоружа цео народ, и док су три војске хитале на границу, бегае устанак крваво угушен. Но и силници у Паризу беху у међусобној борби. На челу Јаиобинаца беху у конвенту Робеспијер и Дантон противу Жирондиста, који су седели у доњим клупама. Помоћу нросте светине победигае Јакобинци и ко се од Жирондиста није снасао бегсгвом, тај је отигаао на губилигате. И сам недостојни херцег Орлеански, који, да би се донао Јакобинцима, називао је еебе грађанином једнакости, отигаао је на губилиште,. јер је откривена његова приврженост краљевству. Марат је тражпо, да се иогуби 60.000 људи, па да република буде сигурна. У том дође из Нормандије у Париз једна девојчица, Шарлота Еордејева, којој је Марат погубио пријатеља, једног младог официра, замолп да говори са тираном и пробурази га, кад је у куиатилу седео. Страховитог Дантона надмудрио је лукави Робеспијер и одвео га на гилотину и сад је он сам беснио са неограниченом силом. Ово је време назвато влада ужаса (терора) у Француској. Сваки дан су стотине, без икаква саслушања вођене на губилиште. Нико се није више усудио да остави своју кућу, а сваки, који је изашао на улицу, морао је имати белу санкилотску блузу и црвену јакобинску капу на глави. Нпко се више није возио на колима. Трговина и саобраћај престали су. Седмог Еовембра 1793. укинута је хриш/ганска религија, цркве су опљачкане. распеће и свете слике полупане су, свети судови су растопљени, а из звона ливени су тоиови. Место хришћанске религије заведена је вера разума , а као богиња разума вожена је