Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

187

ми сутра сјединимо и да нанаднемо Француску војску. Јуна 18 зановеди Наполеон да један део њсгове војске наиадне на један вис. Око два сахата по нодне. Неј, најбољи !>• ■ нграл Нановеонов поведе војску против енглеског центрума. Нотпомогнути коњицом. Французп разбише нрве енглеске редове. Енглеска каваљерија сузби опет Француску, а ватра из нрввх опкона сузби и пешадију. По том цела енглеска коњица учини снажан напад, али беше потиснута, а маршал Неј крену се са новим колонама нешадије против енглеског центрума. Нанолеон уиотреби све, да разбије центрум. Већ Француска гарда беше ^аузела више енглеских топова, кад једна батерпја осу на њу картечем и мртви и рањени падаху као снопље. Французи одступише. Наполеон ипак беше за то време привукао топове близу енглеског Фронта и отпоче страховпта опустошавања, сипљући ватру на непријатеља. Велингтон, са неустрашивом хладнокрвношћу, и чврстим сигурним погледом, нападаше свуда, где беше опасност. Али његови убојни редови беху већ знатно ослабили, и изгледаше да је нобеда на страни Француза. Он уздисаше за доласком Блихеровим. И Пруси дођоше. Напелеов, којије оставио маршала Груки-а са 30.000 људи да гони Блихера, није ни сањао о његовом доласку. Али Блихер, и ако још беше болестан, кре нуо се рано 18 Јуна у помоћ Енглезима. Кад виде влажну земљу и кишовито небо, узвикну он са свим весело : „То су наши савезници са Кацбака ; ми ћемо онет краљу уштедити много барута !» Земља беше влажна и каљава и војска се са великом муком кретала наиред. Провале и нотоци и узани нутови намораше воЈСку, да се отегне у дугачку линију. Точкови од топова упадали су у блато до осовина и сваки час заустављали војрку. Фелдмаршала онет мучила је непрестано мисао, да неће на време стићи

на бојно поље. Са покретом и младачком ватром трчао је седи јунак свуда где беше нужда и забуна, опомињаше и храбраше, наређиваше и мољаше, и кад у близини својој чујаше узвик: ^не иде, не може се", он викаше : Децо, мора се! Ја сам моме брату Велингтону обећао. Чујте! Ја сам обеКао, и ви нећете доиустити, да ја будем лажљивац \" Његова реч уливала је уморнимд нову снагу. Велингтон онет шиљао је једног гласника за другим, јер је- нужда бивала сваког часа све већа. Око четири и по сахата стиже пруска војска и са једнога виса отпоче топовску ватру. Узалуд је Наполеон шиљао потпору тамо где су Пр уси нападали. Око осам сахати беше битка решена. Французи беху потисли десно енглеско крило, али њихово десно крило потискоше Пруси, а гаести Француски корпус беше са свим одвојен. Настаде непоредак и Францизи почеше бежати. Узалуд и сам Наиолеон поче предводити гарду, јер се са свих страна чуо узвик : „сиасавај се, ко може !" Све је бежало, остављајући топове. и пртљаг. Наполеон је силом одведен са бојног ноља, у мало што није био заробљен. Кнез Блихер заповедио је, да његова војска гоии одмах непријатеље. Непријатељ се нигде не могаше утврдити, јер неуморни Пруси непрестано су их гонили. У Жемапи заробише победиоци Нанолеонова путничка кола са његовим украсима и другим разним драгоценостима, а поред тога и оетади иртљаг и 50 тонова. Осем тога имали су победиоци 200 топова, 2 орла и иречо 6000 заробљеника као знаке победе. Наполеон је први 20 Јуна сам објавио своју иронаст у Паризу и да Блнхер и Велингтон иду за њим. Ми смо поништени, признавали су и самп нријат^љи Нанолеонови. Ввезда моћнога ратника бегае загала. Да би предуиредио, да га не збаци Француска скушптина, нонуди сам, да се одрече ирестола у к.рист свога сина, „римскога 24*