Просветни гласник

186

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРНЈЕ

тражаше да граница буде до Адпа и Рајне еа Белгијом и да му се остави краљевина Италија. И ако су понуде савозника биле врло повољне, Наполеон не хтз одустати од својих услова. Прегокори беху прекинути и настави се ратовање. Сви наиори Наполеонови не могоше задржати савезнике и они уђоше у Француску прсстоницу Париз. Другог Априла Француски сенат збапи Наполеона, и овај, по што беше исцрпао сва средства, потппса 1 1 Априла своје одступаве под условом, да му се да острово Елба на неограничено уживање и годишње два милијуна шранака. Крајем месеца отнлови он на острово Блбу. Мир је направљен у Паризу (31 Маја) и по томе миру Француска доби старе границе, а за краља беше доведен Лудвик XVIII брат носледњег Француског краља. Ове друго остало је дасеуреди на бечком конгресу, који је сазват у Бечу месеца Октобра. На томе конгресу лично су присуствовали цареви аустријски и руски, краљевп нруски, дански и виртембершки, и поред тога и велики број немачких кнежева, као и носланици свих немачких и европских држава (осем Турске). Најтежи је посао конгресу био да све задовољи. Али копгрес се није ни журио да сврши свој носао. Свечаности и весеља ишла су једно за другим, ма да је иитање о уређењу Пољске и Оаксонске задавало толико бриге силама, да је ночетком 1815 године изгледало вероватније да ће доћи до рата, него што ће се мир утврдити. Све ово било Је познато великом прогнанику, на Елби, који се чинио свему невешт. Он је добијао вести из Француске у којнма су му јављали како му је одан народ, а нарочито војници, сељаци и трговци. С вером у своју срећу и своју памет, и у нади, да своје нротивнико иодели иа да г : х појединце надвлада, он оставн (26 Фебруара 1815 год.) острово Елбу са 1100

људи сво.је старе гарде и без прапреке извезе се 1 Марта код Еане. Свуда беше одушевљено дочекан и срећпо стиже у Париз. Народ је мрзио Бурбоне и Дудвик XVIII кад га и војска и народ остави, мораде нобећи. Наполеон без борбе уђе у Париз. О-вај догађај изненади бечки конгрес, али одмах начини у њему највећу слогу. 13 Марта силе објавише, да је Бонапарта нарушилац евроиског мира и направише уговор по коме се Ауетрија, Пј>уска^ Енглеска и Русија обавезаше, да у исто време изведу у борбу по 150.000 војника противу „непријатеља Евро.1е". Одмах отпочеше оружања и савезничка војска нродре на границу Француске. Аустријска војска под Шварценбергом оде па Горњу, а нруска нод Блихером на Д. Рајну. Енг^еска војска појачана многим трупама немачким, држала се у Белгији. Наполеон, са 70.000 људи и 400 топова, продре брзо нрема Брислу. Њему је било потребно да спречи сједињење Блихерове и Велингтоиове војске, и да их тако сваког носебице потуче. Са изванредном окретношћу и брзином сузби Прусе и, поред најжешћег отпора, нотуче Блихера код Лиш (16 Јуна). Седом јунаку беше рањен коњ и он паде с њиме. Пријатељи и ненријатељи навалише око њега и он беше као некнм чудом спасен. Пруси, борећи се, повукоше се иснред надмоћнијег напријатеља. Енглески војсково1)а Велингтон беше се новукао до Ватерло-а и заузео висове. Блихер му је био обећао да ће га пруска војска потпомоћи чим га Наполеон нападне. И доиста Блихер је нисао једно иисмо, у коме је поручно херцегу Велингтину ово : и ако сам болесган, инак ћу предводити моју војску и одмах ћу напасти на десно крило непријатеља, ако би Наи леон на херцега нанао. Али ако би данашњи дан нрошао б:з неиријатељског нанадаја, онда ја мислим, да се