Просветни гласник

ИЗ ОПШТЕ ПСТОРИЈЕ

хори се у целој војсци и она јурну на неиријатеља. Киша је падала потоцима. На топове није требало ви миелити. Али нешаци са бајонетима и коњица са сабљама иродираше нанред. Стари Блихер, с мачем у руци, нредњачио је свима. Човек, уз човека, срце уза срце борило се с храброшћу и беснилом док н нријатељ не малакса и не нобеже. 18.000 нспријатеља беше злробљено, Магдоналдова војска беше растурена. Али на скоро дође ред и на самог Нанолеона. Савезничка војска све се више прикуиљала и старала се да Наполеона нритера у какав теснац. Он то иримети и повучс се у Дајпциг. Савезници иђаху за њим. 16 Октобра отпочне џиновска борба. Више од 300.000 савезнпка (П -уса, Руса, Аустрпјанаца н Шведа) стајало је прзма 200.000 Француза. Од осам сахати из јутра грмело је преко 1000 тонова тако, да се земља тресаше, а многи нрозори у Дајнцигу попрскаше. Најкрвавијаборба била је кодВакаве, где је сам Наполеон заиоведао. Ови нанори савезника разбијали су се овде о сталност Француза и Пољака. Оам Нанолеон јуришао .је више пута у сред ватре одушевљавајући поједине ђенерале, а новог маршала, кнеза Поњатовског, кога је нашао са Пољацима у најжешћој борби, ободраваше са узвиком : „Наиред, краљу Пољске !" Око три сахата по подне, Французи су толико потисли непријатеље, да је Нанолеон већ јавио у Лајнциг о победи и заповедио да сва звона звоне. Аустријанци и Руси повукоше се натраг, док Блихер потиште до Лајпцига Фраицузе. Сутра дан беше недеља и биоје одмор. Наполеон понуди савезницима примирије, али ови не хтеше да чују за његове понуде. 18 Октобра рано обнови се страшна борба и сад стиже давно очекивани шведски престолонаследник са северном војском. Ва време битке Оаксонци пређоше на сграну с,;оје браћ.: Немаца. Узалуд Наполеон у,,отребљаваше сву своју вештипу и НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

дрскост, он подлеже, његова војска повуче се у Лајпциг. Сутра дан (19 Окт.) рано от :оче се јуриш на Лајпциг са три сгране. Овде беше већ пуно мртвих и рањених од раног јутра. Чак су се морали отварати олуци да би крв могла отицати. Магдоналд и Поњатовски бранили су варош до последњег тр нутка али морадоше одетупити. Око 10 сахати, На олеон по што се опро /гио са саксонским краљем, побеже и сам, а па скоро по том миниран и барутом исиуњени камени мост нреко реке Елстера оде у ваздух. Тада се обнови дан на Берозини. Изласка не беше вишо. Многи се подавише ири нреласку иреко Елзтера, а међу њпма н благородни кнез Поњатовски. Сви остали беху одсечени и заробљени. Око 70.000 људи-изиубили су Французи у овој тродневној битци, а савезници преко 50.000 људи. Са остатком сво.је војске Нанолеон нобеже преко Рајне. Његова снага беше скрхана. Ноћ је нокрила већ бојно ноље. Победна песма орила се на све стране. Хиљадама срдаца благодарило је Богу што је силник и угњетач скрхан.

БИТКА КОД ВАТЕРЛО-А Пропаст Наполеонова Слава величанствене 1813 године увећала се још тиме, што су еавезницп нотражилп Наполеона у његовој сопственој земљи и уједно показали Французима шта то значи имати рат у својој сопственој земљи. Друге године (29 Јан. и 1 Фебр. 1814) године претрнео је Наиолеон поразе у својој сопственој земљи. Но ипак срећа га је још служила, јер је и он еузбијао поједина непријатељска одељења. Но баш ова срећа учинила му је велпку штету. Савезници му нонудише мир и даваху старе границе Француске — од 1792 год. — а он 24