Просветни гласник

18 4

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

трчали су један поред другог и еваки је мислио само на своје спасење. Преко 300.000 људи и 150.000 коња пропало је. Остатак ове разбијене војске стиже у Нема,чку. Тако се заврши овај гордо отпочети ноход освајачев ! 11 Кад је ђенерал Јорк, који је са пруском ноноћпом војском стајао на Источном мору, дознао о иовратку Наиолеоновом, он 30 Децембра закључи са Русима уговор, да своју војску огласи за неутралну, и да је сместп између Мемела и Тилзита. Енез Шварденберг учини то са аустријском војском. Оба ова случаја учинила су да се судба Немачке окрене друкчије. Краљ пруски Виљем III кога је Наполеон врло нерадо гледао, прожмат духом целога народа, реши се да ради. У Јануару 1813 године оде из нрестонице Верлина у Бреславу, нанрави савез са руским царем Александром, и издаде онај знаменити „нозив нанарод", који је свима Немцима дубоко у срце урезат. Он је позив завршио овим речима : „Бог и иостојана воља задоби&е иобеду нашој иравој ствари, а с тим и иовратак среИнијег времена". И доиста народ у Пруској одугаевљен срцем и душом пристаде уза свога краља. Младићи и људи нохиташе у редове војске, решени, да се боре занајузвишеније добро, за слободу и част, за краља и отаџбину. Није било потребе, да се ма и један човек силом гони у војску. Људи из свих сталежа проповедници, учитељи и проФесори, ђаци, племићи, гр I ђанн и сељаци, радосно ступише иод заставе да стресу срамни Француски јарам. Грађани и сељаци образоваше земаљску одбрану, а краљ им ностави старешине као и оне у стајаћој војеци. Имућнији људи добровољно су давали новчане нрилоге; па чак и сиромаси дадоше на олтар отаџбине своју уштеду. Жене п девојке продавале су евоје украее и давале новце на сиас своје отаџбине.

Пруси су се први покренули за општи сиас немачког народа. Аустрија јога ћутагае. Рајински савез, а нарочита Оаксонска? бегае јога уз Наполеоиа. Међу тим је Наполеон тегаком муком искуиио нову војску, извежбао је у оружју и извео на бојно поље. Он се јога уздагае у своју ратну вегатину и чаробност свога имена. Код Лицена беше прва велика битка (2 Маја 1813.). Наполеон је до душе победио, али је и нознао храброст младе пруске нојске. Савезници не побегоше, већ се у извесном поретку повукоше преко Елбо. Код Бауцена (од 19 до 21 Маја) била је друга битка, којујеНаиолеои оиет одржао, али су се Пруси и Руси повлачили у таком убојном поретку, да с ј ненријатељ није- усудио да их гони. Вођа пруске војеке бегае стари Блихер, младић у нркос своје седе коее, огорчени неиријатељ Француза, љубимац немачког народа, и л ол немачке војеке. Он ее повуче у Шлезију, а Нанолеон иђагае за њим, али не смеђагае наиадатн, јер иза старог Блихера стајаше руска војска, номоћна. војска неких немачких вароши и добровољна чета немачких племића. Наполеон закључи нримирије, које је трајало од 4 Јуна до 17 Авгуета. Обе ратне стране оружале су се и спремале за нову борбу. Наполеонов таст, Франц Јосиф радио је на томе, да се у Праг еазове један конгрее. Али Наиолеон не хте ни за длаку иоиуститп и показиваше да он неће мира. С тога му и ауетријски цар објави рат и 300.000 његових бораца придружи се савезничкој војсци. До душе главни напад на Наполеона код Дрезде испао је рђаво, али је тим била сјајнија битка, коју су савезници одржали код Кулма, Кацбака итд. Кад је дрски јунак Влихер нагаао Французе код Кацбака под Магдоналдом, викнуо је својим војницима : „Сад имам доста Француза пред собом ! Сад, децо, наиред!" Ово „напред" иродре најдубље у сва срцЛ. „Ура", за-