Просветни гласник

195

а за редипрочне вредности од — 2 имали бисмо степене редом : Ј_ Ј_ Ј_ 1 1 - 2, + 4, 8 16, На основу тога могу се и за позитивне и негативн" корене иогтавити ови општи обрасци : (± аГ = + (+ а ) ЈП+1 = ± а 2П+| Отуда правило : Сви аарни стемени јесу аозитивни бројеви, а нтарни су онакви, какав им је корен.

вредносг је таквог израза немогуКа, ј .зр нема броја, који би, степенован с парним изложитељем, дао негативну количину —а. Ако ли је у том случају изложитељ непаран, онда имамо :

2п+1 I/ — а =

2п+1 ■ \/ а

т. ј. неааран корен из негативног броја има само негативну вредност. 0 тога се може поставити општи образад :

2п+1

I/ ± « = + \/ а т. ј. корен с неиарним изложитељсм задржава знак свога радиканда. 211 Наиомена. Израз — а пресгавља засебан бројни обдик, који се на супрот стварних бројева назииа уобралсен (имагинаран) или латералан број. О примени таквих бројева при рачунању биће говора у засебпом одељку.

Примери : 1/а г = ± а ;

|/а

-|- а ; \/—-а* ~

с1 1

« и: (К-" а) ЈП - V + а 1 " = -(- а , в,К ({/= а )»" = - а;

но пе би могло бити: з

У-8 = ј/(-8 )■ = ^64 = 2 1/—Г= -I) 3 = \/"' II I.

1 т-

(Наставиће се)

ПЕДАГОШКЕ СТБАРИ ИЗ МЕТОДИКЕ ЗЕМЉОПИСА [I Бажност земљоаисне наставе — Утинај земљоаисне методе на остале наставне иред мете — Неаосредна и иосредна очшледност — Наставна средства] (Наставак)

Знање, које мп добијамо иосматрањем истинских иредмета — пепосредном очпгледношћу — служп као основа за оно знање, које мп добпјамо без такога посматрања —

посредном очигледношћу. Али, као што се из претходнога види, важпост и претежност непосредне очнгледности иад посредном, не сасгојп се само у томе, што прва служи као