Просветни гласник

168

ДУХНАСТАВЕ И ВАСПИТАЊА у Србжјж од год. 1870. до 1882. По извештајиша изасланичкиш и другим извориша Ндписао Ј. Миодраговик

(Наставак)

Па шга смо пз свега видеди ? У иочетку бацисмо кратак иогдеднаоашти развитак гимназија и покушасмо да одредимо место нашим гимназијама у том развићу. И нађосмо, да се оие од ирилике надазе у стању предазвом, из кдасацизма у реадизам. на етупњу, где се осгавља стари правац Формадни а ул.ази у нови ариродњачки, у егзактне науке. За тнм смо нрешли на сам рад но н>има, те да разгдедамо успех и методе иредавања. Па иошто смо испрагиди деду из основне шкоде с онаком спремом, с механизмом и пошто смо још и друге неке знаке узеди у рачун, ми смо и у наиред могдн мислити и рећи: да ћемо н у гимиазијама, нарочито у нижим разредима, наћи мехаиизма ма у ком облику. И онда смо прешли на разгледање извештаја и тражење свега онога што карактерише наставу. Сиоменусмо да нам је ово врдо тешко, јер су извештаји доста неиотпуни и имамо извештаје где директори инаставницн сами говоре и оцењују своја иредаиања и предмете. И узев за осповицу распис и нитања министра просвете, који је тада ои управио био на старешине ових школа, мн иређосмо на све одговоре, које смо добидп на та нитања и из свих тражисмо и вадисмо оно што је зајединчко и што карактерише наставу ма како Код првога нитања смо ипдеди, да сталних програма није било, за све заводе јел,накнх, не1о је сваки наставник правио за се и нодносио санету ироФссорском иа увиђај и одобрење. Видимо дакде да нпје било иотпуне једнакости иимеђ појединих за-

вода у самим настанним програмима. Самоје општи распоред, план, био једнак. Код друге тачке видесмо да је сразмерно веома мно1'о предмета свршено веома рано, много нре нснита, па после „иовторавано", допуњавано", „исправљано", ,објашњавано" а т. д. Овонамје одмах породило велику сумњу да нредмеги нису схваћеаи како ваља, и да насгава није бида темељна. Раздожившн кад, аако, и кодико значаја има понављање, у онште, ми смо могди рећи, да „цди су све појединостн кратко нрејурене без обзара на њину везу и цедину, иди су само опште фразе, извода, дефиниције, учене и пре ене саме без појединости." А ,и у једном и у другом случају механизам је неизбежан. А судећи но свему, иосумњасмо да је ово друго. Треће питање беше мало подаље од саме наставе и засецаше више у наш цео друштвени и просветни живот: о зборовима и договорпма наставничким. Разгледавшп колико су држапи п о чему се договарало и разговарало, ми могаомо с највећом сигурношћу. извести за наставу саму: да је вдадада у оиште у њој највећа индивндуална разноврсност, и да је по томе могдо бнти нупо иротнвностп и неугодности и у наставн и у васпитању, чега не би било да је бидо више разговора и договора. Четврто нитање беше више нсихолошке п иедагошке при^оде, и ми смо с радознадошћу очекивалн шта ће и како ће извештаји да одговоре на њега. Писадо се о тешкоћи н лакоћи предмета, Разгдедајући одговоре ми пађосмо читаву збрку. Нитнје одговорено потпуно на то питање, "нпти се одговори сдажу, нити јеи.један извештач одговарао према неком јасиом и утврђеном