Просветни гласник

Д У X Н Л С Т Л В Е И КАСПИТЛЊЛ

гдедишту. Шта више неки одричу и значај и умесност овога нитања. Ми показасмо да и ма места нитању и да тешкоћа и лакоћа нредмета може бнти још двојака: апсолугна и редативна. Пошто смо прокритиковади даље поједпности из одговора, ми смо опет назреди стару Форму, која води у механизам- Код наставника смо нриметиди не рашчишћене погледе иа науку у опште и на карактер и значај нојединих иредмета посебпце, и у настави склоност учењу из књиге и „диктаида." За тим нас Је пето питање још ближе уведо у наставу, Из њега смо видели, да је највише нредавано по књигама и да је нри свем том п диктовано много. Ми смо показалн, како су се науке развиле тек онда, кад су се везале за своје предмете и појаве које изучавају, и да се и у шкоди сада могу предавати као науке онег само тада, кад се вежу за саме те предмете и појаве, а не за књиге иди дактанда, нли само помоћу речи. Речи, књиге, диктанда, могу само изазивати а никако давата јасие представе о предмптима и нојавама и стварати појмове на којима се диже осгада умна зграда. За књиге нарочито рекосмо да готово нема примера, где се ствар изокренула тако, да средсгво постане цељ, као оне. А ,,диктанда" и учење из њих још више осудисмо. Само смо на два места видеди, где није диктовано, него су деца сама бедежила. Свуда „диктанда" и књиге, и учење из њих, с „објашњавањем и „допуњавањем." Одавде смо јасно п најбоље видели, кака је настава бида. Видели смо, да севећином великом, и често скоро никако није везала за своје предмете и појаве у самој нрироди, и да их изучава на њима самима, очигледно, већ све се вршило речима и врзло око речи сампх. А одатле наравно видесмо не само нејасне представе и појмове, него и неизбежно учење много више механично, но с разумевањем. То нам је одмах потврдида и шеста тачка. Ту видесмо, да су се „задатци" давали врло ретко, и само из неких предмета, и да се „расноред домаћих задатака" правио често још у почетку године за сву годину У напред. По томе дакде ипсмени радови нису сматрани као део наставе, део сваког ПРОСВЕТНИ 1'ЛАСНИК

предмета и сваког часа, већ као нешто особито, засебито, а у шкодп пма само да се „предаје", то јест, говори, задаје, пита, и опет говорп. Потпуно старо гледиште, где само речп имају посла. Јер кад би се на наставу гледадо онако, кака она треба ла буде, онда се писменп радовп пе би изосгављади ни једнога часа и пи у једном предмету, већ место књнге и диктанда они дошли. Седмо пптање тицало се „хришћанске науке" и упдива њеног на дух и морал ђака. И овде смо видеди врло разповрсна казпвања, али се сви скоро, или барем велика већпна, сдаже у томе: да уплив овај није био довољан. Томе се наводише врло разни узроци, и ми видесмо, да је само милановачки директор показао нрави узрок у суштини тога предмета, како се он нредаје. Ту смо дакле нашла један и то јак доказ за механнчност и у средњешколској настави. На осмом месту беше говор о Српскоме језику, и ми у главноме басмо задовољни са свима извештајима, но и онет нам се некако јаче истицала Формална и теориска страна језика, него практична: сам говор живи п логика, правидно мишљење писмено. У крају где се најлепше српски говори, види се тужба на тегобу и неуснех у Српском језику! Код деветога питања видесмо, да и у Историји народној и општој успех није био потпун. Узрок нађосмо и овде у самом предмету и у предавању. Свуда је само онај обичан костур заузимао место науке историске. Културна страна готово нигде не беше заступљена, а народне умотворине употребљаване врло ретко. И ту дакле настава излази на прост Формадизам и механнчно памћење имена, циФара и догађаја, који ваше имаЈу Форму Фантастичних творевина и блнже стоје царству басана, него царству реалностн и очигледних истина. Код десетога иитања о страним језицима, мало смо шта могли видети, али у толико смо се више задржалп код једанаестога иитања, о природннм наукама. Разгледали смо редом: учила, опите, извођење деце у црироду, скупљање у њој предмета за наставу, и мишљења наставничка о на22