Просветни гласник

170

ДУХ НАСТАВЕ И ВАСПИТАЊА

ставном плаау за ову групу. Код учила иидесмо, да су се највише употребљавале слике, за тим где где Хербаријум и каке збирке истинских или вештачких предмета. Код опита видесмо, да су они готово свуда чиаени нз Физике и Кемије (само не знадосмо колико ?) и то с добрим успехом, само на једном месту не. Код извођења ђака у иоље видесмо, да су скоро свуда, сем опет једнога места, ђаци извођени у ноље и то разно: негде се веди неодређено ,.чешће"негде „кад јс год била потреба", негде сваке недеље и четвртка носле по дне", а не где и то на внше места 4 — 5 нута, 6 нуга, 3 пута итд. нреко целе године. Код нрикупљања нредмета за штудије и кабинет, видесмо, да је на већини места скунљано, и то понајвише биље, али рачун о томе и списак да је вођен само на неколико места. И најпосле, у одговорима о мишљењима наставничким и саветским видесмо, да је већина дала свој глас за напомену министарску (у нитању): да се Јестаственица почнње Зоологијом... 1 ' Онда смо ноказали колико пма места сдикама у изучавању истинских нредмега у прпрода, и видели смо да пх оне не могу заменити. Оиити пак, при свој доброј вољи и увиђавности наставничкој нису могли битн чињени у довољној мери већ и по томе, што се каже скоро свуда да су кабинети врло спромашни. 11о томе што многи нредмети имају свога интереса и материјала у нрироди, н извођење деце било је врло недовољно, те то нам опет наговешћује стару везаност за књпгу, речи и сднке. Физика беше у III, а Кемија тек у IV разреду! Код рачунске групе, на дванаестом месту, видесмо да се н рачунање у већини нредавадо но староме иачину из књиге и нравила, а да се поред тога „поклањала иажња" и усменом и брзом рачунању. И врло мало места нађосмо где је довољно и иодједнако нокдањаиа нажња свпма овим нрстама рачунања, а само једно, где ,је више усменоме, него нисменоме. ,Све оио, казује, да је у нас рачунање свесно и с памећу, т. ј. са стварним колпчпнама и логиком, још нова ствар. Новина је та ушла, и како се види, свуда и с иочецима врдо добрим ; али, како се чини, салш у рачу-

нпци. ЈНо стари иравац, рачунање без памети, рачунање механично, с простим јшарама — ццфрама и неким знацима по туђим и несватљивим иравилима, не попушта лако, и траје чини се у ведико",... Код тринаестога питања требало је да видимо како је место заузимала геограФска настава и саветска мишљења како би јој место ваљадо дати. Но ми не нађосмо ни' где никаке одговоре и мишљења, и да ученици сем једнога јединога места нигде нису извођени „под ведро небо." Као карактеристичио на једном месту нађосмо, да се „екскурзије за земљопис до сад нису ни препоручиваде", а на другом, да се „и у соби дало све објаснити." Ми и ту из свега изведосмо ово: „да се оиет настава везала више за речи, за књигу, за цифре, и за сдике (мапе), него за праве своје предмете, које изучава. Из књиге се чита; речима се нешто прича; на мапи се нешто „тражи"; и тако се данас учи ГеограФија. Свуда само речи и циФре, и на мапи знаци"... На четрнаестом месгу најносге нмали смо два веома важна питања: о вештинама и о занатима. Показали смо, да је средњи век јако потискао пз васпитањг све вештине, а унео неке морадне, метаФизичке и теолошке догме, дакде чисто апстрактне духовне операцнје, врло често одвојене сасвим од овога света и штетне по тело и здрав интелектуални развитак. Иновији век има на ново да подиже оно што је средњи обалио. И данашњн век им потнуно придаје ону важност, коју оне имају. Свуда. видимо поштонање према њима, тежњу за њих и ширење њиио. И у нас их нађосмо прилично застуиљене у распореду; али у животу, у предавању врдо мало. Сем цртања и то већнном геомртрискога, и нешто мадо Краснописа, ретко су се које од других вештина и нредавале свуда. И сама гимнастика на много места није иредавана. А из тога смо видели, како је мало наша средње - школска настава бида жива и практична, то јест, како је мало чпнида за телесни и духовни свестрани развитак у школи, и умешност, окретност, способност и корист у животу. Код занатб видесмо, да су у начеду готово сви за занате, само се размимоилазе у томе где и како да се заведу." Из свега