Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

213

БАСПИТАЊЕ КАО НАУКА од Александра Нена ГЛАВА ДЕВЕТА

ЖАТЕРЊИ ЈЕЗИК

(Наставак)

Остављајући за доцније да говорим о потиуној примени ових општих лравила на матерњи језик, ја сада нрелазим на најчистији пример учења језика, које се састоји у памћењу речи у њиховој свези без обзира на смисао. Премда се наша снага за учење језика на-јвише мора трошити у везивању речи са стварима, ситуацијама иди њиховим значењем, ипак је и само низање речи једну на другу у великој мери заступљено при учењу језика и у оном знању, које је у нашем језику оличено. Узмимо, на пример, детаљности Граматике, коњугације и деклинације, и називе који иду уз граматичка правила и деФиииције. Исго су тако и реченични облици, којима ми исказујемо наше најраније мисли и осећања, и развијенији облици, које ми доцније механичком лакошћу употребљујемо, готово само чисте асоцијације речи. Исто то важи и за она места (изразе, реченице) која ми запамтимо у оном времену, кад нам и није стало много да им значај знамо, као и за све оне изреке, које ми занамтимо због њихове дражи или оштрине у изразу. Оно што ми у језичном погледу научимо, памти се нешто услед свезе самих предмета, а нешто помоћу свезе употребљених речи. Шта више, језични синоними састављају се у групе у неколико помоћу нашег аамЛења рет, и ово се проширује и преко речи и на синонимне конструкције и разноврсне изразе за исти предмет. Овде, наравно, спада и онај део учења страног језика, који се састоји у спајању односа матерњега језика са еквивален-

тима странога језика. На највишој тачци стоји онако учење језика, које филолог предузима ради чисто филолошког испитивања. Да су за учење језика нужне у тако огромном броју чисте асоцијације самих речи — то се мора сматрати као једна непријатна, али безусловно неопходна нужност. Само каким случајем могу и оваке асоцијације поетати интересантне ио себи. Ео може ма каквог задовољства осећати у учењу неправилних глагола и њихових неправилности на памет. Наше наиредовање на овој области зависи од оних истих услова, који важе за све најсувопарније гране знања. Пластичке снаге морају бити радне, а да се и не иодстакну каком љубављу или допадљивошћу на рад. Принцини, који су признати као најбољи за економију у учењу, морају се свакад имати на уму и по њима радити, и то како онде ? где су елементи које треба научити разне природе, тако и кад су они без икакве занимљивости. Рад се мора поделити у одмерене делове (порције) за сваки дан, и сем тога мора се рад преко дана удешавати по тешкоћи у напрезању, која је за њега иотребна, према пластичкој снази духа (памћењу), која такође нијеједнака преко целог дана, него је у извесно време јача, а у друго опет слабија. Задатке треба учитељ брижљиво да понавља, и да уз то даје своје одобравање или неодобравање. Већ свршени задатци треба с времена на време опет да се предузимају, а млађе ученике треба малим ноклонима нодстицати на рад. На овај