Просветни гласник

250

ИЗВЕШТАЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊИХ ШКОЛА

16. Француски језик свршен је крајем Септембра. 17. Латински језик, и 18. Историја оишта свршени су крајем месеца Јуна. 19. Цртање слободном руком и леио писање није било застунљено наставником ове школске године. 20. Ове године опет је, носле паузе од неколико година, заступљена била музжа и нотно иевање. Како ученицима овд. гимназије ове вештине нису биле познате, то је дотични наставник са свима ученицима, који су учили ове вештине, почео с почетка. Тако, наставник је предавао најпре прве, претходне, појмове како о вештини свирања, тако и о вештини певања, као: о нотама, скали, такту, знацима, певању и свирању скала. Од песама ученици су научили ове песме : 1., Мајска песма ; 2., Тице селице ; 3., Несташни дечаци; 4., Јеленче. Све ове иесме ученици су паучили да певају у два гласа. 5., Вивак ; 6., Бранково коло ; 7., Ђачка несма; и 8., Свето-Савска песма. Ове пак песме ученици су певали у четири гласа. На виолини ученици су научили и свирали су: Химну, Бранково коло, Дети чела, Паде иње, Зидање Раванице, Занатлија, Девка, ПроФесорка, Гарчанка, Краљево оро, Србијанка, Сватовац и др. Теорију свирања и певања ученици су писали. Часове певања посећивали су до 80 ученика и ученица, а часове свирања 14 ученика и ученица. Ученици су са певањем песама и свирањем учествовали приликом давања забаве у корист сиротних ђака овдашњих школа. Пошто за ове вештине нема програма, то би иотребно било да се и за њих програм, напише Сразмерно краткоћи времена наставник је ипак врло добар успех постигао што се

има приписати : заузимљивости, вољи и труду његовом да ученици, који су те вештине учили, што бољи успех постигну и да што више науче. 21. Гимнастику и војно вецбање радили су ученици редовно од 1 Анрила до краја школске године. * Према нравилима Лисмени задатци задавани су уредно. Но наставници су мишљења, да би број њихов или требало смањити, или оставити самим наставницима уиотребу њихову, па да пр ;ма потреби они сами одређују писмсне задатке т. ј. дотични наставник са разредним старешином и директором заводп. % Односно наставе у опште а нарочито и с иогледом на целе гимназије имао бих ово наиоменути: 1. Сваки завод треба да има довољан број наетавника, тако да сваки наставник има највише 15 часова недељно. Директор треба да има највише 6 часова недељно. 2. Сваки завод треба да има сва учила и све потребе које су нужне за предавање појединих нредмета. 3. Ниједан разред не треба да има више од 4 сахата дневно из обавезних предмета и то пре подне од 8 — 11 сах. а после подне од 2 — 3 односно од 3 — 4 сах. Остало време да се расиореди за гимнастику и војено веџбање, за вештине, одмор и снрему ђачку, јер са претовареношћу, а према нашим приликама, успех се не може повољан иостићи, а ђаци и најбољи, малакшу. 4. Ни један нредмет не треба оставити на вољу з г ченику, да он сам бира, хоће ли да га учи или не ? Него би ваљало за сваки иредмет одредити извесна правила. Ово нарочито вреди за иевање и свирање, јер остављати ђаку на вољу губи предмет своју вредност, а наставник свој ауторитет. За ђаке