Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

307

дидије и црописи рабина, и све то учило се је само на памет. И у свима модерним школама постоји овај обичај, само негде у мањем размеру. У садањим Француским Дицеима стил се ноглавито негује учењем на памет Француских класичара. 0 учењу на намет оних сткари, које служе за ррлигијозно образовање, о катехизису, химнама и библији, нећу овде говџрити. На овој области поззија има већ по својој природи извесно првенство. Еод ње чини ритмус, иоЈетски стил и раздрагавање осећања те се лако памти све, што је у њену одећу обучено. Већ сама готовина поезије, коју смо скупили у нашем памћењу по себи је једна драгоценост. Она утиче на првом месту па нарав или осећање, па онда и на ум. У њој има више или мање драгоцених мисли, слика и израза, којима се потномажу наше доцније интелектуалне творевине. После ње на прво место долази у ритмичком облику проза, која, и ако стоји по облику иза поезије, онет се с друге стране, може још боље применити за наше сопствене потребе. Да би иоезија у доцнијем животу служила као избор иријатних усаомена, она нас мора још од првог почетка свакад раздрагавати, и не треба учење аоетских ствари да узме карактер неког са свим озбиљног рада. Од све наше поетске готовине свакад остаје као најбољи део оно, што смо ми по својој вољи, без икаква придоравања, скунили. Да би се добила једна пријатна примета, не сме бити сувише јаког наирезања т. ј. она се мора лако добити. Ако се узме учење песама на памет као једна обавезна ствар, коју ученици треба да раде, онда је добро да се то чини у младости, кад се приморавање не узима тако лако к срцу, и кад се лакше и непријатност од тога избрише. У сваком погледу дух је много спо■собнији за оваку врсту рада између седме и десете године, него измећу десете и иетнаесте. Но сад ми морамо ирећи да видимо интелектуалну вредност оваких тековина, а нарочито с обзиром на ону цељ, да се учењем несама умножава ностунпо богатство речи. И ако ми иризнајемо, да се песме лако научо и запамте, ипак то не треба да нам засене очп, па да не видимо и извесне незгоде, које су с таким тековинама везане. Заокругљен облик, велики утицај на осећањп, дражестан израз — све то утиче заједно, те се несма у главноме схвати као једна целина, а значај појединих делова и јога више значај поједнних речи скоро са свим се губи, Само песничке творевине најбољих мајстора — па ни код оваких није свакад — могу бити такве, да смисао сваке поједине речи у песми имадне извесног утицаја на нас. Узмимо, на иример, какав ће утицај имати на младалачко осећање овај сгих : Дај ми један део духа твога, независности, Господару лавовског срца и орловог ока. Младалачкој души, која је живахна и жудње пуна, ово ће већ по томе нријатно зв »нити, што додирује егоистичко осећање, наговештавајући суделовање у духу неког госиодара. Нри томе је са свим све једно ко је тај госнодар и над чим оп господари; на значај „пезависности" неће дете ни иомислити, на чак и „лавовско срце, и „орловско око" тешко да ће нриметити. Тај би стих исто тако раздрагао дете, и оно би га исто тако лако запамтило, кад би он гласио овако : Дај ми један део духа твога, шендоло-пендоло Господару Тапдара Мандара. На овај начин може се десити, да се песма учи чисто на памет, без обзира на цео смисао, и да дете запамти три четвртине песме само учећи голе речи на намет, а тек једну четвртину научи но смислу. За смисао довољно је и кад дете мало негато разуме, али у том случају иесма треба да 39*