Просветни гласник

318

ваху (280) у борби јужноталпјааскога града Тарента против Римљана; или што илирски гусари, имајући заклона у скадарској кнежини, узнемираваху грчке и римске лађе за време првог картагенског рата, — римска Флота и војска примораше скадарску кнежину на дапак (229 пр. Хр.), одузеше јој много земаља и градова у корист грчких насеобинара и илирског поглавице од Кркара. Од тога тренутка отпочиње крвава борба Илира за слободу, у којој се они јављају час као савезницн Картаге и Македоније нротив Рчмљана, а час пристајаху уз Римљане. Године 168 скадарска киежина и земље до Неретве потнадоше под римску власт. Такву жалосну судбину претрпила је ускоро и Македонија (148). Остала племена остављена сама себи нродужише рат за одбрану домовине, али пе могоше да одоле добро организованој римској сили. Иоследњих дана Августове владе римска се држава шираше од Јадранскога до Дрног мора. Тракија беше још неко време нолусамостална, па на послетку и она утону међу нровинције пространога римског царства (46 по Хр.). Римљани су од првог тренутка по освојеним областима подизааи градове и вароши, проводили п^тове н оснивали насеобине, и то све утицало је на одржање њихне војене силе и владавине. У Јадранском приморју, као и унутрашњости ностадоше знаменити градови: Јапсга (Задар), 8сагс1опа (СкрадпнЈ, Тгадиггит (Трогпр), ИаХопа (близу Спљета), ј.ргд.аигит (стари Дубровник), Шзгпит (Рисањ), Асгшпит (Котор), Ђа1иа (Будва), Вгп(ЈП1гтит (Београд), Угтгпасшт (Браничево), 1Уагзиз (Ниш), багсИсиз (Софија), Шргапа (Љинљан), РаиШго, (Велбужд), ЈиШтапа рпта (Скопље), РкагапЉа (Призреп) итд. Путови су везивалп стратегијска, трговачка и рудна места, као услове материјалног нанретка. Иут поред Јадранскога мора снајао је Аквилеју са Далмацијом (Драчем), и са Македонијом нреко Елбасана. Осем тога Драч беше у вези поречином Дрима са другим пругама, које промицаху од Ниша и СоФије к Иризрену. Ниш и СоФија оиет беху на средокраћи главнога војнога пута, коме ночетак беше у Митровици п Београду,

а свршетак у Дариграду. С њам се везиваху побочне пруге из Иодунавља, Дарданије, Македоније и Паноније. Према државними војним потребама, Римљанп ноделише балканске земље на области^ које задржаше п даље илпрске и трачке називе, али се у појединим гренуцима разликоваху обимом. Те главније разлике показаће овај кратак преглед. а) Илирик времеиа римског и грчког у ширем значају простор је земље, која је обухватала данашњу Босну, Херцеговину, Далмацију, Црну Гору, Арбанију, Тесалију, средњу Грчку и острва у Јопском и Јадранском мору, са старим провинцијама: Ахајом, Тесалијом, Македонијом, оба Енира (грчком Илиријом). Прехвалом, Далмацијом, Либурнијом, Јаподијом и Панонијом. У ужем смислу Илирпја се пружала од Дрима (БгПоаа) до Кварнерског залива, и од Јадранског мора до Дрипе. Овај Илирик прозва се још и Далмацијом , и Диоклетијан од јужнога дела те провипције пачинп област Прехвалу (Ке^аШ), у обиму данашње Црне Горе и Северпе Арбаније. У Далмацији беху главна места: 8а1опа, боравиште цара Диоклетијана, близу данашњег Сплета; Ђа1тт1ит (Дувно); ЕргИаигит (стари Дубровник); 8сопга (Скадар); Ђгззоа (Л.еш). б) Ланонија у ширем значају од горњег Дупава до пзвора реке Босне, дакле земљиште северне Босне и западне Угарске. Панонија се дељаше на Зирепог и 1и[еггог, т. ј. на брдовиту и равну Паноиију. У брдовитој беху ова места: Сагптит на горњем Дунаву; Агакопа (наРабу); и ВгедеИо (према Коморану). У равној се налажаху важцији градови ; Вггтгит (Срем, данаш. Митровица); Мигва (Осек); и Адигпсит (Стари Будим). У обласгп Драве п Саве: Росгођго (Печуј); 8гзсга (Сисак); Етопа (Љубљана) итд. Од трачких земаља ваља поменути: в) Жезију (Мизију). И опа се подраздељпваше на Горњу (вирепог) п Доњу (га&пог). Границе и једној и другој беху реке С1а1)гиз (Чибар) и Балкански огранци. На југу Бал канскп и Шарини ланци беху међе између Мезије и Македоније. У прво доба у Горњој Мезији становаху трачка племена међу којима беху нонајважнији Тривали и Шизи. Келти Скордишанп (око 300 пр. Хр.), и не-