Просветни гласник

ИСТОРИЈА СВЕТА

# маЧК о племе Бастарани (прн крају другог столећа пре Храста) разбише Триваде и мест0 н,их прочуше сеМизи. Римљани освојише Мизију 29. преХр., и најпре је дадошемакедонској областн као део, а после (под Тпверијем) образоваше је као провинцију, коју иосле Весназијан подели на горњу и доњу. Важни градови беху бтдгЛипит (Београд). Уттастп (Браничево); ВаИагГа (Арчер цаланка); Шгззиз (Ниш), Шргапа и т. д. Диоклегијан одузе Горњој Мезији висоравни део на југу, са кога теку воде у Дунаво и Јегејско море, и начини Ировинцију Дарданију, коју тако назва но Дарданима, илирском нлемену. Главни град у тој областа беше Уагззиз. Авредијан опет од водомеђе Мораве и Тимока до реке Шиза (Вида) начани две провинције: Дакију гГрепзгз и Да кију Ме&Мегапеи. У првој беше главни град ЦаИагга (Арчер Паланка), у другој 8агс1гоиз (Средац). г) Тракија иза Балкана, од Родонских гора до Црног, Мраморног и Јегејског мора; Главни град беше ШзапИоп (Византија, Дариград или ћ,онстантинонол>) на Босиору. РегШж или Негас1еа на Мраморном мору ; СаИроИз и Незтз на Хелеснонту; ОгеШа или НаЛггапороИз (Једреце); и ТггтопИипг или тиророИз. д) Македонија као и Илирија у разним временима узимаше разнолнк облик. Најприродније јој границе беху: Шара, Ппнд, Олимн, Шарини и Балкански огранци што обарају воду Дунаву и Јегејском мору, н Родопе. Главнија места беху : између Струме и Месте Тктрра где разби Октавије Брута и Каснја ; у Јегејском нриморју чувено рударско место АтрМроИз, н тржишге Те$а1опгсе (Солуи); између Струме и Вардара 81адога, место у коме се родп Аристотело; ОНп1 (на ХилкиДику), што га разруши; и ТоМеа, коју дуго онсађиваше Филип, отац Александра Великог; назападној обали Вардара ЕЛезза (Водена), прва македонска нрестоннца; Ре11а Друго боравпште и родно место Александрово ; ТуЛиа на солунском заливу, близу које разбише Римљани Перзејеву војску н учинише крај македонској државн. Над већнном ових земаља као ировинција римских управљаху царски л гати или ароиретори, у чијим рукама беше адмиинстра-

тинна, судска, војена и Финаасијска управа. Ваљало је у сгези држаги иокореае народе, и у свако доба дочекати нанаде ненадаих племена. Благодарећи овом систему и својој необачној државаој увађавности и ирактичности, Римљани кроз кратко време могоше да нрисвоје покорене народе, и на сваком комаду отетих земаља да осгаве неаобитне доказа своје владавине. Већ у време Марка Аврелија говорило се римски у Афраци, Шнанаји, Галији, Вриганаја, Панонаја ; а језиком грчким у земљама пјто иекада беху нод македонском влашћу. Без сумње утицај римског језака осећао се у то доба и у Илирском ириморју, које беше у тако бдиском суседству према Италији. Отуда је са свим природно, што из идирских и трачких покрајина беше много храбрих бораца у римскнм легијонима, и много знатнијих царева, који оставаше светао сномен у новесници римскојАла Римљани не могоше на свагда да остану господари простране државе. Кроз њахне области тумараху овда онда разна нлемена и ову сеобу не устукну, нн подела царевине на источнуи занадну; ни нромева н утврђивање области нрема тренутној потреби. Неодољнва сила гонила је народе к Једној н к другој нрестоници — Византији и Риму. Ове ратоборне стихије покретаху н мимо вољу мирне народе. Кад словенека поља у староЈ Сарматији и средњем Подупављу беху нрегажена, онда Оловени , најнре у друштву с другам народима, а после сами иоведоше војну од Ш-ег до VII столећа око наслеђа источне п западне цареване. Ресултат беше на њихној странп. Балкански полуострв прекридише сдовепска племена тако, да староседеоци Трачанн и Илири осташе на планинама као оазе у сред големог туђег едемента. Провинцаје источне царевине као словенске земље већ се називаху именима'словенских племепа, која у њима борављаху. Према томе појмљнво је, што Внзантија сматраше, да јој је тежнште државно не у Јеврони, већ у Азији. Размештај Срба и Хрвата — Срби и Хрвати заузевшн Горњу Мезију, Дарданију, Панонију, Илирију и део Македоније, наста ннше се у сред словенскога света подељени на многа племена. На истоку од њих у Доњој Мезији, а данашњој предбалканској Бугар-