Просветни гласник

320

И С Т О Р и

Ј А С В Е 'Г А

ској беше седам словенских племена, осем њих још Северци и Миличани; на југу многобројна племена Македоније, с којима смо се већ упозналн ; иза Дрима беху измешани Словени са Арбанасима, остатком некадашње идирске народности ; у приморју Јадранском градско стење још је кроз пеко време очувадо романске колоније; на С. 3. нзаХрвата становаху Словинци или Бинди, па источним Адпима; а иза Срба на северу Северци и друга словенска пдемена, Природна подеда земаља нослужила је Србима и Хрватима при њиховом настањењу. Српско пдеме Тимочани заузе Дакију прреп813, а Шоиови Ме(Шћ'апеи. У последње време византијске владе беше у тимочкој крајини око 27 градова и варошп. Од Дунава к Нишу и одатле у Цариград беше најкраћи нут варварима у унутрашњост царевине. У прво доба нашег историјског живота важне беху тачке: Сврљиг у горњем Тимоку близу римскога града Птасит тгпиз; Барањица на Трговишком Тимоку, по сахата од Књажевца, позната у старо време као Тгтасит тајиз ■ Равни, на. левој обалп уједињеног Тимока; Кожељ (Козељ), три сахата северозападно од Књажевца; Еостолац (Кастел) близу утока Црне у Тимок; на Дунаву: Прахово (БесећаНит); Кладово (Е§е1а, Вишеслав); Бдин (Вопоша, Видин); Арчер Паланка (КаПапа). У обдасти Шопова беше Средац (ЗаггНсиз, СоФпја); Белбужд (ГЛрЈа Раи1аИа);. Перник (А1еа) Тимочапи и Шоповп прозваше се тако по пређашњим становницима трачког порекда; који су у тим земљама становали. Иза Тимочана и Шопова у Старој Дарданијн и источном крају Горње Мезије, од извора Јужне Мораве до утока Мораве у Дунаво становаху Моравци, друго српско племе, ио коме се река Морава и данас тако зове- У овој покрајпни беху важни градови: Морава (Гњилан), Звечан н Липљан на Косову, Ниш, Тоалцца, Раван (Ћуприја), Браничево и Храм. На западу иза Мораваца до реке Дрине налазили су се Рашани. Њихна област називаше се још и Србија и то справом, јер она беше средиште народпог жпвота у ирво доба. Дестиник (близу Новог Пазара) био је престоница рашкпх жуиана; други су градови: Међуречје, код крушевачког села Међуреча

у Подибру, и Аесник (Видојевица) у Подрињу. Северно иза Рашке простираху се мачванска и београдска област, са важнии градовима Мачвом и Београдом. На изворима Дрпне. Мораче, Бедога Дрима и Л.има, на граници старе Идирије, Мезије и Дарданије беше Загорска жупа са градом Оногоштем. Између Дрине и Динарских Адпа, шго деде воду Сави и Јадранском мору нростарада се Босна у ширем смислу, у ужем под Босном разумевао се крај горње Босне и њених притока. Знатни су босанска градови : Котор (бдизу Сарајева), Тесањ п Соли (Тузде). Доцније беше аодрињска жуна, норед реке Дрине и њених притока, пзмеђу Рашке п Босне. Иза ових земаља настајаху високе Динарске Адпе, које дељаху српске земље на две подовпне : Приморску и Загорску Србију. Прпморска Србија комад је српских земаља окренут Јадранском мору, кроз којп промичу воде у то море; Загорска је на иланинским косама које обарају воду Сави и Дунаву. Области овога другога краја већ смо познади. У приморској Србпји ваља разликовати сриске од хрватских земаља. Њпхне грапице беху Динарске Алпе и река Цегина. Јужно од Цетине до Дрима бида је приморска Србија, северпо од Цетине до Драве Хрватска. Обдасти приморске Србије беху много мање, но загорске. Од Цетине до Неретве поред Јадранског мора и Динарских планина иружада се брдовпта Неретва, са градовима Мокрим, Бруљом (између Макарске п Омиша), Оетрогом (близу садашњег Заострога). Стаповницп Неретве, доцније познати као Крајињани, Јправљади су и над велпким острвима у бдизини: Млетом, Кркаром, Брачем. Хваром (Лесином); и мањим као Бисом (Лисом), Аастовим и др. Од Неретве до Дубровника, око задактице реке Неретве и планина што обарају воду босанским и нриморским рекама, беше За■хумље са градовима: Хумом (Бдагајем); Буном, на реци Буни; Стоном на удаску у Пељешац; Мокрим, западио од Мостара; Ошљем у приморју, блпзу Стона; Глумиником, северно од Ошља; и Добричем (Дабарско), с деспе стране Брегаве. Од Дубровнпка до Котора и око реке Требишњице беху две жупе — Еонавље у нриморју и Требиње у брдовитом крају. Важна