Просветни гласник

П Е Д А Г О Ш

К Е СТВАРИ

323

много потиуиију и верннју предстану, иего но цртама и пацртаној карти. Цртом нредетављен брег нвти нам показује внсину ни дужину, ни ширину, нити ми но црти можемо да видино јасно његов положај н саразмерну ведичину према осталом земљншту. Међу тим, све то можемо да видимо кад узмемо мало блата па од тога брег направимо. Овакав нам је брег много сличнији са астинским, него онај од црта. Исто је тако и са реком. Нацртана река, то је само једна вијугаста црта. А кад нластички од блата представнмо, онда је речно корито удубљено, а обале у хоризонталној висини са најближим земљнштем, као што и у самој природи јесте. Висораван, клисура, већи брежуљци, најмањи п највећи брегови, равнице и долине, све је то равно п једнако на нацртаној картп. Ко је у стању цртама да представи детету од 8 или 9 годинаједну висораван? Ко може цртама представити клисуру, и где је то дете од 10 годпна, које ће битп у стању да но пацртаној клисури добвје верну (па и приближну) представу о иствнској клисури ? А шта да кажемо о оази, пешчаној пустињи, густим планинама и стрменим бреговима ? ! А од блата све то може да се предсгави тако, да и најмање дете разуме и нојми, и то без икакве тешкоће. Па није тако само са клисуром и висоравнн, него и са целим нзгледом земљишта, са целом земљом. Читаве лекције морају да се држе, док ученицн »науче* који су делови Србије бреговитији, а који равнији; где има највећих равница, а у којим крајевима има најмање равнице ; где су највећи брегови, којп су окрузп најбрдовитији итд. Па ипак нису ни мало ретке школе у којима ученици и на исниту, после толиког мучења и учења, опет вису у стању да одговоре на горња питања !! Шта је томе узрок ? Јесу лн таке ствари нешто сувише тешко и неразумљпво за ученнке основ. школе ? Или има неких других узрока? Једина црта и нацртана карта узрок је н томе, као н многим Другим погрешкама у земљон. настави. Да је учитељ место писаљке и артнје, место цртања карата, узео мало блата, па од тога "анравио један „анарат" за земљописпу наставу ; да је он са својим ученицима, преДајући о појединим окрузима, представљао 0 нравио те округе од блата, онда му не би

требало ама баш ни једне једиге речи да каже о томе којн је крај Србије равнији, а који брдовитији, па оиет би му сваки ученик то знао. Јер кад се од блата представи цела новршина Србије, онда ученику треба неколико пута да погледа на таку карту, па већ има вернију слику о земљишту Србије него кад би му се држало 50 лекција но цртама п нацртаној карти. Не треба пикакве стручноети, па да се може човек уверити, дгг је свакад очигледније и јасније, како за ученика, тако и за одраслога, кад се земљиште нластички нредстави, него кад се нацрта. А не треба никакве стручности ни за то, да се уверимо, да је црта и пацртана карта нешто сувише апстрактно, што премаша духовни развитак и снагу једног дечака од 9 илн 10 година, и да се с тога морају употребити пластичке карте не само пре цртаних карага, него и после, пошто и ову ученици могну разумети, јер по пластичкој карти свакад Ке п сваки добити јаснију представу о истинском земљишту него по цртаха и нацртаној карти. Подајте најбољем картографу нека нацрта једну карту . од неког села, н нокажите ту карту једном сељаку, ђаку плн чак учитељу и свештенику из тога села, па ћете видети да ни једап од њпх неће ишчитати с таке карте ни онолико, колнко ће ишчитати једно ђаче од 9 година са једне карте од блата, коју је најневештија рука нанравила. А зашто то ? Само за то, што ће ова карта од блата бити много сличнија са цслим земљиштем тога села, него она нацртана карта, коју је иајбољи картограФ направио. Узмите најбољу нацртану карту Београда са околином до Авале, и подајте некоме макар н ономе, који није никад нравио нластичке карте — да од блата предсгави то нарче земље. Узмимо сад обе те карте и то дајте их, не ђаку основне школе, него једноме ученику У-ог разреда крагујевачке гимназије, који никад нијевидео околину Београда, па ћете видетн, да ће он по карти од блата 100 нута више вндети и научити него по оној нацртаној карти. Подајте обе те карте и једном „интелигешгном" Београђашшу, иа ћете впдети да ће и он на овој карти од блата више видети, и пре ће иознати шта је на њој иредстављепо, него на оној нацртаној. А већ и да не, говоримо 41*