Просветни гласник

325

јј мршаво,. да је управо мучно икоја грана наукв бвла тако врепуна бесмислица, као ова поменута, п то још бесмислица са иуно зда. Да би се ово све могло искоренити не беше кашто довољна ни најуверљивија речитост изврсних предавача, а дамо ди само иисање. Ву у последње време и ова је наука доживела светлије дане, и за своЈе посленике стекдаје некодике изврсне научаре. То је учинило те и ова наука ево гледа у будућност онако исто сјајну, у каку гдеда и хидронаутика, примена електрине и т. д. Врло се често упоређује балон (аеростатваздушна лоата) с лађом, што по води плови. Ништа нема ненравилније, јер лађа се чврсто ослања на новршину течности, и течност је подупире, а балон је као оно лађа роначица (подводна), са свим- у своме вертикадноме ноложаЈу несталан, јер се нема о што одупрети. Њиме не можеш руковати као лађом коЈа иде по равној површини; он иде уираво ио једној тадасастој стази ; и макар се она стаза кашто и не удаљавала много од праве пруге, онет иепрестано ваља да управља крманош. Ирва преиона, на коју у нловљењу наиђе, тражи : да се одржи раинотежа једног апарата у свима правцима, анарата који је свагда готов да се прекрене, као оно најосетљивије теразиЈе. Ну по најважнији ненријатељ управљаног бадона јесте ветар. Његова је брзина у највише нрилика несранњено већа од брзина најбржих струја водених. Бадон „ИаГгапсе", што га је скоро удесио команданат војеног одељења у Меш1оп-у у ФранцускоЈ, могаше надвдадати брзину ветра само нснод 6,5 метара. Ова Ои снага дала врдо добар ход једној иарној лађи. Међу тим оиет ваздухопловци сматрају овај балон тек као ствар за огледање, а за практичне нримене најмања брзина треба да је 10 метара. Али не треба помисдитв да се овде може ирибдижити циљу неким варакањем у опасности. Кад је брзина балона потчињена брзини ветра, онда ту постаје један кружни исечак, ван кога се не би могао постићи никакав осдонац ; то значи, да би се могло ићи с бадоном у свима правцима, треба да бадон иде брже од ветра. Проблема ваздухопдовства никако није од оних проблема, што се решавају наједан особит начин, који се мсже држати у тајности: решење лежи у испитивању свију оних многих услова нроблеме, и у рационадним ноправкама, примењеним на свакп од ових усдова. Изналазачн који су се ноступно занимади овим иитањем (МеизпЈег, ОНГагс!, Бириу <1е Тоте, Т188ап(Пег) принели су сваки са своје стране но некн камен за темељ грађевине. Командант ЕепагЛ не прима за се друге за-

слуге, сем што је уредио и потпунно њине радове; што је из овог материјала прибрао оно, чимеће на носдетку да озида грађевину, које не беше ире њега. И ако је ту ведики и леп део поменутих претходника, и његов је толики исти. Највећа брзина, постигнута пре њега с балоном, беше 3 метра. Да би се добида она поменута брзина од 6,5 метара, требадо је извршити ствари, које се могу свести на ове 3 тачке: 1, Иродуљивањем бадона смањити отноре у току, а то је Кенагс! умео савладати специјалним срествима ; 2, Покретни апарат ностао је четири пута дакшн у његовим рукама ; 3, Покретна снага је на сваку јединицу отпорне новршине осам нута већа. И овим је заиста повећана брзина од 3 на 6,5 мегара. Оетаје само још један корак нанред, е да би се постигда брзина од 10 метара. Ну и ако још није постигнута нотребна брзина, опет су извршени огдеди врло тачно нотврдиди, да су правидно схваћена основна дата нроблеме, и може се тврдити да ће нови балон, који ће се конструјисати у Медону, задовољити и ову жељу. Овај успех на пољу ваздухонловства охрабрио Је неке писце, теизлазес необичним претказивањима и обећањнма. Ми смемо не веровати у та сувишна и бомбаста обећања, која веле е ће сутра доћи до трн нут веће брзине, а с балонима од 4 — 5000 кубннх метара. Ну ако би они могди дати довољно лаган покретач, ми би им још данас могли лако казати, како слободно могу сањати о бадонима, тежим и од ваздуха. Занимљиво је још нешто у расправи овога питања. Многи изнадазачи, чим су дошли до неког изналаска, одмах ночну много и писати и говорити о томе. Непагс! нак кише врло мало. У овој нридици штета је из више разлога, штојето тако. Команданат КенагЈ нонајвише је увео научне методе у аеронаутику. Оваки од иначе ретких његових сниса, расветлио је са сасвим новог гдедишта ио неку, још врло рђаво нознавату истину ове науке. Ну посде нотпуна уснеха он ће свакојако у једноме нотпуноме делу објавити резултате својих радова, и то ће бити црави требник аеронаутике.

Калдејске старине, — Француски научник Бертело, занимајући се иснитивањем метала и минерала старога калдејског постанка, саопштио је париској Академији Наука, како је 1854 г.археологПлас нашао у Корсабаду, под једним каменом у развалинама дворца Саргонског у старој Каддеји, један камен и сандук са седам таблица, исписаних кдинастим натписима о времену кад је кући темељ подожен