Просветни гласник

X Р О Н II К А

327

врсте замењују код урођеника: кафу, чај н хдебпо дрво, и ова је храна ностада нрава н батна потреба и околним народима. Навика жватати ове орахе, раснрострта је но цедоме Судану. Свп они разни поклони што се код нас чине придиком нохођења, изјављивања првјатељства и симпатнја, врше се у Судану кода -орахом. Место нонуде цнгаром дувапа, јабуком и т. д., Суданци подносе ове орахе. Ца не само то. По казивању оних Јевронљана који тргују овим производом, постоји раздика, у оваким прпдикама, између бедог и црвеног ораха. Беди орах Је знак одликовања и симпатија, а кад се црвени ораси измењају међу вдадарима, то је знак рата међу народима. Похођанпн,кога попуде црвеним орахом, има одмах да нродужи свој пут. Веренику, који жеди да буде примљен код веренице, само бела кода донеће будући пристанак њезин. Даље, беда је кода знак који доноси мир у ратноме добу, којн нотврђује дану реч и свету закдетву. Потрошња и цена кода-ораха показује, да је то заиста храна првога реда. Свежим ораспма, донесеиим из Спјера-Л.еоне у Горе, порасте цена за 50%. У унутрашњости АФрике, нарочито у земљама Нигера, њпна вредност још више расте. Дена му расте не само као храни, него и као ка®ејинском пићу, још више као медикаменту штедње, као једноме од оних средстава што драже иервни систем, и које физијодози називају динамофорима, а Мантегаца нервном храмом. По анадизама двојлце Француза (Екеда и ШдагденоФена) хемиски састав кода-ораха јесте овакав: ЕаФејина ■ • • 2,35 Гума ■ • • • 3,04 Теобромина • • 0,02 Бојних материја 3,85 Танина .... 1 ,62 Беланчевина • 6,76 Масних тела • - 0,59 Пепеда • • • 3,33 Гликозе • • • 2,88 Воде .... 11,92 Чврстих соди • 0,07 Целудозе • ■ 29,83 Амидона(скроба) 33,75 Од свију до сад познатих биљних производа који у онште у себи имају коФејина (а то је она ствар са које се каФа н употребљава и која пријатно крепи живце), кодаорах има га највише. То се може видети из овога прегдеда: У 100 делова Коле има коФејина 2,35 Јамајка -каФе има коФејина • • . 1,43 Жуте Мока -каФе има коФејина • 0,64 Зелене Јава -каФе „ , 2,21 Костарика -каФе „ „ 1,18 Цејдон -каФе „ , 1,58 Суринам -каФе , , 1,04 Чају Хинеском „ „ 1,50 Парагвајском , „ 0,45 Пеко -чају „ , 2,14 По вредности храњења ваља нам наиоменути, да је каФа богатија беданчевинама,

а хлебно дрво опет маснпм материјама. него што је то кола-орах. Ну опет кола баш овим недостацима својпм више годи топдим крајевима, и његово дејство, и као зачина и као медикамента, мора битп веома моћно, па с тога и потпуно усвојено, као што се зна, у Хигпјени ових земаља. А ми Јевропљани, и ако се нећемо поздрављати бедом и црвеном кодом, мучно да се не успитамо у скорој будућности : шта волите, коде иди каФе ?

Ламарков хербар. — Одељења за ботанику у Јестаственичком музеју нариском одавно већ садрже у себи песравњиво благо за историју науке о биљу. Довољно је само поменути боганпчке збпрке (хербаре): Севастијана, ЈВајпна, Турнефора, Жисија, Боналана, Мишоа, Монтања итд., па се лако може замисдити све научно богаство, које је тамо свакога дана приступно радинима. Али једнога од ведиких историских хербара, којп је постао у Француској, до скора тамо не беше. Хербар, у коме су били сви тппови из„ Шоге Ртапслпзе" и из , Вупорвгз Р1атагипг" од Ламарка и Декандола, даље у оном деду ботаничком у Еисус1орШе теШосИдие који садржи „27 ШизГгапоп Иез деигез с1е р1ап1е$, и У ноловини месеца Јануара ове године објавпо је Ш. Вигеаи Академији Наука у Паризу, да је посде више од педесет год. странствовања, овај важни хербар Ламарков смештен у одаје јестаственичког музеја. У једној од оних доскорашњих малих државица немачких (Мекденбург - ЈПверин), живео је до ире две годапе дана, као проФесор ботанике на универзитету у варошици Ростоку, ботаничар Еоерег. Овај је проФесор закупио био хербар Љшарков, и саставио га је био са својим. Од насдедника Ренерових откунида је била влада поменуте државице сав хербар његов за ботанички завод универзитета у Ростоку. Но заузимањем проФесора Вигеаи-а влада је ове државице нре годипу дана препродала Л.амарков хербар Француској влади, и остадо је још да се он издвоји из Реперова хербара, с којим је био иомешан. Овај је рад трајао пуних иет месеца. За његов путни пренос требало је двадесет и један грдап ковчег. Број Феда у овом хербару премаша 10.000. Биљни егземндари су нотпуно очувани. Не само што су ту етикети сопствене руке Ламаркове, него су и многобројни описи као н цртежи овога пзврснога природњака потпуно ту очуванн. Посде хербара Жисијевог, .;оји је покдонила ова историска иородица држави, хербарЛамарков је најважнија збирка по научној вредности, којаје икада доседе упесена у Јестаственички музеј париски, и њезин откун поздравиће сви трудбеници на пољу ботанике, као год и народ Француски.