Просветни гласник

290

Ако би се, по овом предлогу одбора, подпгло девет великнх гимназија, онда би се неке од оних нижих које већ постоје, без штете но школовање могле укииути. Не би требало укпдати ниже гимназнЈе у овим местима: 1. и 2. у Београду; где постоје због великог броја ученика две ииже гпмиазије. 3. у Ваљеву, јер на томе западном крају, који као богат даје велики број ученика, нема, оснм Шапца и Ужпца, ниједне средње школе. 4. у Кругиевцу, с тога, што пи тај крај нема нигде на близу шкоде. 5. у Лесксвцу, као месту, које је близу граниде, а није дадеко ии од Ниша ии Врање где иостоје велнке гимназије, у којима би ученици наставити могди своје школовање. У опште, одбор из напред наведеиих разлога, иолаже на то, да у средњим школама буде што већи број учеиика из оипх крајева. 6. у Неготину, као богатом, а уз то и пограничиом месту, где је врло жив саобраћа са румунскнм еаементом, те би и ова пижа гимназија имада још и ону цељ, у којој се подиже и Велика гимназија у Иожаревцу. 7. у ПараКину, н 8. у Чачку, с тога, што нигде на близу нема средњих школа, а ови су крајеви вазда давали знатан контингенат ученика. 9. у Смедереву, с тога, што је ово богато место, које ће дати прилпчан број ученика, ако им се да нридике да пду на школе, и 10. у Пироту. У овоме би месту, као на крајњој граници према Бугарској, где је утицај бугарштпие још непрестано јак, и одакде би га требало сузбијати и у оним покрајинама срискпм, које су под Бугарском, требало, можда, отворити и велику гимназију, но одбор држи, да је због близипе Ниша, у коме ова постојц, довољна и инжа, иарочито ако би се још иодигла занатлијска школа, коЈа ће, развијајућп цндустрију а с њоме и богатство овога краја, исто тако иридобитп га за оне, којнма би то имао да захвали. Побројане велпке тимиазије и ипже гпмиазије, бпде би, по мњењу одбора, довољие ; остаде ниже гимиазије требадо би укииути, неке с тога, што у окодини постоје већ иди

велике или ниже гпмназије, а друге с тога, што је у њима број ученика мален, а не обећава ни бити већи. Нарочито ове ниже гимназије, којима је број и наставника и ученика сведеи на минимум, одбор држи да треба укинути. Наставницима, који бн се затекди у овцм укинутим школама, и којих би, ако бп се укинуде ове ниже гимназије, о којима одбор мисди, да их треба укинути, било 26, могдо би се комплетовати наставнпчко тело у веднким гимназијама, тако, да подпзање ових не би бпло скончано са веднким материјалним жртвама. Ово су средње школе, које би, по мњењу одборском требадо укинути: 1. нижа гимназија у Алексиицу; 2. л Јагодинн; 3. Гимназ. реадка „ Књажевцу; 4. „ „ „ Свилајнцу; 5. , В. Градишту; 6. „ Г. Милановцу; и 7. „ Лозници. Но да ии ова места не би остала без школа, као и да би се задовољила једна прека потреба ваше државе, требадо бн у њпма подићи, као што је иапред поменуто, стручне, занатлијске, трговачке, ратарске и друге школе. Како би ове вал.а /10 удесити иитање је, у осталом, које не спада у програм рада, којц нам је Савет поверио. Што се тнче начина, на који да се ово преуређење, ако се прими, уведе у живот, као и времена, у коме да се то изврши, одбор мисди; да би се оно могдо увести у живот за три годнне, од дана када ностане законом, ако то буде ире почетка нове шкодске године, но да ово може бити само тако ако се при томе буде мотридо и иа то, да се : 1, нзраде иредазпи наставни нланови за све три прелазие године и за све разреде, осим првога, у коме се може одмах почети са новим ирограмом; 2, спреме добри наставнпци за оне науке, које се идп сада ирви иут уводе у ср едње шкоде, или нм се проширује програм. Наша Велика шкода према садањем нрограму предавања на њој, ие може дати добрих гимназијских наставника из неких наука, које се, но ндапу, што га већина одборска подноси, имају учити у гимназијама, као: 1, из