Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТЛ

297

Јатинског језика, јер ученицп не доиосе донољио спреме из гнмназије, тако, да је нроФесор принуђен предавати на Вед. Школи мањс , но што по новом програму треба да снрше ученици у класичним гимназијама; 2, из Грчког језика, који се на Вел. Школи ночиње са елементима, тако да се ^аци са два часа недељно, које имају из овог предмета кроз четирп године шкодовања, пе могу спремити за нредаваче овог језика у вишој гимназији, у којој се он пма такође учити кроз четири године, али са два иута већим бројем часова; 3, из Немачког језика, јерсе овај учи само на Гпмназији а накако па В. Школи; и 4, пз Француског језика, који н ако се предаје на Вел. школи, као свакоме споредан, не изучава се оноднко, коаикоје потребно ономе, који га ииа посде иредавати на гимназији. Не изнев добру спрему ни из ових језика из гимназије, иди и изнев најбољу, што је гпмназија може да да, ученицп немају прилике иа Вед. Шкоди, да се у овпм језицима усаврше, побираве ведики део онога што су знади, и онда ношто ову сврше, треба да предају који од ова два језика са оним знањем, које су из гимпазије изнеди, и од кога ваља одбити оно, што су међу тим заборавиди. Јасно је, да, код оваког стања ствари, не може битн говора о успеху у у чењу ових језика. Да би се, дакде, дошдо до ваљаних нагтавника и за ове предмете, одбор надази, да би бидо неопходно потребно, посдати на сграну иитомце (који могу бити и мдађи проФесори средњих шкода), од којих би се неки сиремади односно усавршавади за наставиике кдасичних језика на гимназијама, а други сиремадн за проФесоре германистике и Фраицускогјезика и дитературе на Ведикој Шкодн. Они би иосде, спремиди своје ученике из кдасичних језнка тако, да би про25 Фебруара 1887. год. у Веограду.

Фесор ових на Вед. Шкоди могао нредавати нх паучппје, чиме би позиији сдушаоци биди оснособљепи за наставнике овнх језика на гимназијама ц престада даља потреба шиљања нитомаца на страну, а ироФесори немачког и Француског језика и дитературе, предајући такође паучно ове језике, спремади би добре наставпике модерних језика. Без овога н оваквих жртава баће измењено само устројство наших п мпазија, опе саме остаће исге, које су н биде. Одбор, на посдетку, има да наиомене још и то, да се он није упуштао у састав детаљних нрограма, по којима би се поједини наставни предмети имадп нредавати. То би, по његову мњењу, бида ствар, коју би требадо, у сдучају, да се овај пројекат усвоји, поверити парочитој комисији, у чији би састав ушди иаиш нризнати стручњаца, сваки по својој струци, којама би још требадо придати и људе познате са пашим шкодским придикама. Овнм би одбор био свршио рад, која му је Савет поверио, но он држи да је са покренутим питањима у вези, и с тога преддаже: 1, измену правпда о подагању испита зредости, о коме мисди, да пе би требао да траје дуже од осам дана; 2, друкчије груписање предмета за ироФесорске испите; и 3, установљење школских саветника, кој и ће обидазити и надзиравати шкоде, расирављатп шкОлска питања, председаватп нспигима зредости, и т. д. Бдагодарећи Гдавном Просветном Савету на поверењу, којим нас је оддиковао, давши нам овако важна питања, да о њима размисдимо и поднесемо му наше мњење, част нам је назвати се Гдавном Иросветпом Савету

Понизни, КОЗАРАЦ С. Р. Др. ј /Б уБОМИР ј^ЕДИЋ с. Р. /Ломчи«ао Иваник с. Р.

ПРОСВКТВИ ГЛАСНИк