Просветни гласник

360

РУЧНИ РАДОВИ У ОСНОВНОЈ школи

женскнм се радом иостижу и друге користи; јер с<е тим веџбањима рука оспособљаиа и за све остаде женске посдове, за које је потребна извеспа умешност, гвпкост и окретност руку. Али оставимо ми све осгале користи па страну, па узмимо.у обзир само практичку спрему, коју девојчице добијају, изучивши пдетење, везење, мрежање и шивење. Узевши у свој дедокруг спрему за ове радове, женска је школа тиме обухватила један најважчији посао за практички живот ученица. Шта више, ми имамо раздога да тврдимо, да се пи од једног предмета, који девојчице уче у оси. школи, не показују тако брзо непосреднп плодови као од женског рада. Г1а и ако овај предмет спада више у стручну пего у ошпту спрему — према разумевању ових нојмова у опште и нарочато у примени на мушку основну школу — опет су и педагози и ненедагози у томе потпуно сагдасни, да женска шкода не сме бити без наетаве у женском раду. Тако је у свима кудтурним земљама, тако је и код нас. Запитајмо се ми сада: па да ли је наша женска основна шкода за то, што је у свој програм узеда нешто што сиада у стручну сирему, у спрему за живот, изгубида иди бар осдабида свој васиитни карактер ? Или да ли због тога ученице износе мање знања из шкоде; дали су оне због те практичке спреме назадније у духовном развитку, него мушкарци, који немају никаког сличног ручног рада, који би код њих могао заменити женске радове код девојчица? Ништа од свега тога. За то нам је најбољи и најсигурнији доказ усиех који ученице у основној школи постнжу у свима остадим нредметима, којп се рачунају у нраво опште и духовно образовање. Ми впдимо, да девојчице, поред женског рада уче и све остале предмете, које и мушки у основној школи, и постижу у свима тим предметима у сваком погледу онакав исти успех, какав и мугакарци. Сваки, који познаје наше осн. школе, и који је имао прилике да буде на испитима и у женској п у мушкој школи, није никад могао опазити да девојчице лошије знају историју, рачун, земљочис, отачаствену историју или други који предмет, него што те предмете знају мушкарци (наравно, ако су наставне снаге, као и све

остаде придике за рад, једнаке). Девојчице, дакле, изцче у основној школи све сно, што и мушкарци, и иоредтога још и нешто, што саада у њихову неаосредну сарему за живот. У тодпко ученице основне шкоде имају веће користи од свога шкодовања него мушкарци, и у тодико женска школа више одговара аотребама живота, као и о оном начелу о хармонијском образовању , него мушка. Од куда та за практички живот веома важпа разлика између образовања мушких и женских у нашој основној шкоди ? Ако за то треба тражити раздога у томе, што женске, после школовања у основној школи, остају код куће п не иду у веће школе, зарад опширнијег умног образовања, онда би се морадо најпре доказатп : да је задагак осп. женске шкоде други, а други мушке; друго : да мушка основна школа не мора никаку бригу водити о доцнијим потребама својих васпитника, п треће: да мушка основна школа мора више водити рачуна о оној незнатној мањини ученика, који иду у више васпитне заводе, пего о огромној већини оних,којима је цело образовање у осиовиој школи. Тако изгледа у погледу ручних радова наша мушка основна школа према женској. и то кад посматрамо ручни рад само са чисто нрактичког гледишта. И кад не би било никаквих других разлога, због чега треба и мушкарци да се веџбају у рЈЧНим радовима, и сам овај практички разлог био би са свим довољан да потпуно оправда ту потребу. Али, као што смо већ паговестиди, поред ове добити има јогп читава гомила других педагошких користи, које се ручним радом у основиој школи постижу. Ово ће нам још јаспије бити, кад се упознамо са оним ручним радовима, којима је погдавита цељ очигледност, и кад видимо, да има доста наставних иредмета, које је аасолутно немогуИе аотиуно очигледно аредавати без ручнога рада. Ове велике користи од ручнога рада учпнпле су, те је овај предмет законом за осн. школе од 1882 гооине — заведен као обавезан и редован у свима женским и мушким осповним школама у Фраицуској; јер код њих „физичко васиитање у основној, школи има двојаку цељ: да ојачава тедо и да му отвара повољпе услово за развитак, и после,