Просветни гласник

ОДЛОМЦИ ИЗ ГЕОМЕТРИЈСКОГ ЦРТАЊА

367

Дрта неће опиеати ловршине, ако се покреће у иравцу свога протезања то јеет у дужини. 3.) Покретањем површине добијамо тело. Само се и површина не би смела кретати у иравцу свога иротезања, т. ј. у дужпну и у ширину, јер би тада -опет постала иовршина. Равнинама ограничено тело зове се рогљасто тело; ваљкаста тела пак зову се она, што су ограничена равнинама и облинама, или само облннама. Чл. 8. 1.) Тела, површине и црге можемо иоделити у више мањих делова воји су опет мања тела, површине и црте. Они имају своје ограничено протезање у простору, а та протезања можешо да меримо произвољном јединицом мера. Према томе: тела, површине и црте јесу количиие; а пошто се шире у нростору, зову се нросторне количине. Тачка, која нема никаквог иротезања па се не може ни мерити, ннје количина. 2.) Наука, која се бави аросторним количинама и мспитује особине њпхове с обзиром на величину, облик и узајамни положај њихов, зове се Геомзтрија. 3.) Како се све поменуте просторне количине не дају представити у једној равнини, то се Геометрија дели на две грпне : I. Равна геометрија (Планиметрија), која се бави цртама. и иовршинама ; и II. Цросторна геометрија (Стереометрија), која испитује тела. Чл. 4. Цртање свију просторних количипа на равнини дели се у опште на слободоручно - и линеарно цртање. Еод слободоручног цртања новлачо се црте — којима се представљају предмети — слободном руком, а

но изкеџбаном оку цртачевом. Код линеарног — правачничног — цртања употребљава се нравачник и шестар, умањена мерила и друга геометријска помоћна оруђа. 2.) Дин:'арно цртање је : I. Геометријско цртање (Нацрти у равнини) ; II. Пројективно цртање (Нацрти у иростору); и III. Техничко цртање (Пред;тављање разних техничких предмета). 3.) Геометријско цртање унознаје нас прво са облицима геометријским и пружа нам збирку нравила, ио којима можемо геометријске (просторпе) количпие но њиховом облику да цртамо на једној равнпни (табли илп хартији).

Важност геометријског цртања : Геометријско цртање спада у прве н најважпије захтеве општог школског образоваља ; јер је оно основ сваког даљег цртања ; оно је наука о гласовима, јер учећи нас пигменима, слоговима и речима језика вештина и заната, сирема нас темељито за ираву грамативу тога језика — за нројективно цртање или нацртну геометрију. Оно веџба око за одмеравање геометријских количина, навикава иочетника на иравилност и ред који је свугде душа у раду — изадобија му укус за лепим; учи га стрпељивости и потпомаже га да може сам нознати и изнаћи лепоту. Геометријсво цртање упознаје почетпика, да се може о облику и положају иредмета — што се око њега налазе јасно да изрази п да их иреслика ; онојако оштри ум и учи, како ћемо црте, новршине и тела не само изморити но и увећати или умањитп их, поделити и преобратити их но разним размерама. Што је трговачком свету рачуница, то је геометријсво цртање занатлијама .