Просветни гласник

ОДЛОМЦИ ИЗ ГЕОМЕТРИЈСКОГ ЦРТАН.Д

366

Откуд назив »ткан.е« Пре исго што би прешли иа нроучавање иоједиисх облика ткања, ивтересантно је да се ианомене, како је у науку ушаотај назив „ткање", кад ћелична структура биљака нема сличности с оним, нгго се у обичном животу назива ткање. То је дошло од иогрешне сличности ћеличне структуре с обичним ткањем (нлатном и т. д.). Једном од ирвих оснивача бнљне анатомије N. Сгете-у (1682 г.) учинило се, да се скелет ћеличне мембране у биљака састоји из веома финих кончића и да ћелична

грађа на нресеку изгледа као каква ткана ствар. Он је у том смислу употребљавао реч биљно ћелично ткање (соикехШз се11и1озиз). Ма да је одавно позиата иогрешност оваквог схватања унутрашње грађе биљака, назив се онај ииак задржао, на шта више из биљне онатомије пренет је и у животињску Хистологију. Но томе се не треба чудити, јер ерло великп број научних израза долази од ранијих погрешних схватања. (НаотаииНе се)

осс-

0 Д Л 0 м ц и из ЗГЕОЗ^ЕТРГИГТСКОГ ЦРТАЊА од косте ивкозтал исиитаног иредавача неготинске н. гимназије

У в о д Чл. 1. 1.) Око нас и над нама је простор који је неограничен. Свака ствар или предмот, што се у нростору шири мли у њему з»узима место, зове се тело. Ако на телу носматрамо његову материју, боју, тврдоћу и тежину онда имамо физично тело; ако нак на телу узмемо само његов облик, т. ј. величину протезања у простору, тада имамо геометријско тело. 2.) Свако тело има у простору три главна нротезања, има три димензије: дужину, ширину или дебљину и висину или дубљину. 3.) Посматрајући тела у простору видимо, да су она ограничена т. ј. она имају своје границе. Границе од телајесу иовршине, које имају само два протезања или димензије : дужину и ширину. 4.) Већ тиме, што су површине границе од тела, јесу и новргапне ограничене. Гра-

нице површина јесу црте или линије. Дрта има само једно протезање : дужину. б.) Граница од црте .јесте тачка, п с тога. као граница црте — тачка нема ни једног нротозања.' Чл. 2. 1.) Ако замислимо да се тачка у нростору креће, онда њен пут зовемо црта. Ако тачка, у кретању своме држи један истп иравац, онда имамо ираву црту ; кад пак тачка непрестано мења нравац свога кретања добијамо криву црту. 2.) Ако замислимо да се п црта покреће, онда онау свомо кретању описује иовршину. Ако је површина ограничена правим цртама, или ако све тачке неке нраве црте леже у новршини — онда се така површина зове ирава новршина или равнина. — Ако неке црте не леже са свима својим тачкама у новршини, или тек у извесном правцу, тада је така новршина крива или облина.