Просветни гласник

НАУКА О БИЉНОМ ТКАЊУ

365

Средња ламела код здрвењеиих ткања већином је танка, састављена из гушће неражндњпве сунстанце, која јако прелама светлост. Код многих других бнљака (01е(ШвсћЈа и др.) она је јако развијена, тако да су целулозне ламеле (с једне и друге њене стране) нрема њој врло танке. — Концентрнсана сумпорна киселпна раствара осталу супстанцу ћеличне опне, а средња ламела заостаје као нежна мрежа (на финим попречвим просецпма). Кувањем у смеси азотне киселпне и калијум-хидрата, одвајају се поједине ћелице (мацерација); а то долази отуда, што се том приликом раствара средња ламела, док остала маса ћеличне опне заостаје. Јод и сумпорна киселина не боје средњу ламелу плаво већ жуто. Све ово показује, да средња ламела није чиста целулоза. — У неким случајевима средња ламела може да нређе у слуз; слој ћеличне опне, који непосредно опкољава ћелично око (лумен), густ је и изгледа као да је уваљен у ту слузну основну масу, која слабо прелама светлост. (Често код многих Гисасе-а и у ендосперму код Се1оша 8Ш(]иа — рошчића). И ако заједничка примарна опна, која раздваја две младе ћелице, није никако састављена из две ламеле, доцније се оно местимице цепа при бржем растењу површине, да било да се ћелице заокругљују или пак да мембране неједнако расту наразним местима. Ово цепање бива ирц образовању интерцелуларних простора у сочном паренхимском ткању васкуларних биљака, даље при образовању стоља и т. д. Ако се ово цепање врши са свију страна (почињући од интерцелуларног простора), то се ткање распада на изоловане ћелице: тада ткање нредставља само гомилу ћелица. Ово бива у месу неких сочних плодова, а може се извршити и вештачки дужим кувањем у води (кромпир). Дакле за постанак тинова у ћелица, које се множе деобом на двоје и тиме образују ткање, није потребно дјј . се узима, као да су ти тинови у почетку састављени из две ламеле. Шта више и у таквим случајевима, где се са свим одвојене ћелице срашћивањем везују у ткање, њихове се мембрапе тако споје, да се не може више познати граница. — С једне стране цепање с друге пак срашћивање одгојенлх ламела водн мпогостручним коп-

Фигурацијама у унутрашњости ткања. Све те конФигурације могу се свести под појам интерцелуларне еистеме. — Али се тинови двеју суседних ћелица са свим друкчије нонашају при образовању канала, у којима има ваздуха или који проводетечност, и који, слично интерцелуларним просторима (који могу бити испуњени ваздухом или течношћу) могу образовати непрекидне системе у целокупној маси биљног тела. То бива на тај начин, што се тинови суседних ћелица местимице или са свпм растворе, те на тај начин образују цевасте и меурасте делове. Тако иостају трахеје, ситасте цеви, млечни судови и жлезде (у правом смислу). Ћелнчне колоније, фузије и ткања Постало ткање на ма који од наведена три начина, веза ћелица, које образују ткање, различна је. Ћелице, које су деобом ностале, могу бити у таквој вези, да се поједини елементи доцније одвоје и самосталао живе. Такве ћеличне везе називају се Келичне колоније. 8ассћагошусеIе8 и многе друге гљиве и алге улазе у такве привремене веае. Али ћелична веза може бити тако тесна, да нестане ћеличне индивидуалности — дакле нротивно горњој вези. Такве ћеличне везе, па постале делимичним иаи потпуним сливањем ћелица, назване су Кел-ичне фузије. Овде долазе све врсте биљних судова, гљивини и алгиии коиулациони кончићи, нлазмодије Мухошусе<;е8-а и т. д. Најобичнији је случај, да ћелице, задржавајући свој ћеличнн карактер, ступају у чвршће или лабавије везе за време целог живота и образују Келична ткања у ужем смислу ове речи. Треба напоменути, да су старији ботаничари сматрали као елементе из којих се биљка састоји, ћелична ткања, влакна и судове (влакна беху дугачки, на оба краја истанчани елементи лике и дрвета; судовн пак дугачке призматичке или цилиндричне цеви, које се налазе нарочито у дрвету). Молова је заслуга, што Је доказао, да и биљна влакна и биљни судови, као и сви остали елементи биљног тела постају растењем и промењивањем облика првоботних, обичних ћелица, — да су дакле ћелице елементарни органи бпљног тела.