Просветни гласник

364

НАУКА О БИЉИОМ ТКАЊЈ'

биљке, почев од савршеиијих алга и гљииа I па на впше, састоје се из више, обичпо пак из безбројно много ћелица, које образују „ткања". — Речју ћеличпо ткање озеачава се у опште ћелична грађа биљака ; посебице пак под речју облик ткапа разуме се маса ћелица разног облика (облик слоја, врвце, тела), које се слажу у растењу и другим физиолошким односима, а у томе се разликују ОД других суседних ћелица. Више разних ткања обично су међу собом тако везана, да представљају једну целину са извеспим физиолошким карактером. Такав комплекс ткања назива се систем ткања. Постанак ткаи.а Ћелице, које улазе у састав нојединих ткања, могу бнти међу собом везане на различите начине : а) Могу бити у почетку одвојене (изоловане); доцније, у току свога растења могу се додирнутн и на додирним површинама својих мембрана тако спојити, да се не може да распозна граница између њих. То бива н. пр. у младим ћелицама, које дељењем постајз у матичиним ћелицама код РесИав1гиш, Нус1госНс1;уоп и т. д.; нове ћелице крећу се дуже времена у сво.јој матичииој ћелицп, па се после поређају пли у једној равнп (РесИа8ћ'ит) или у облику шупље кугласте мреже (НускосИс^уоп), срасту, образујући ткање. На сличаи начин постаје ендосперм равнородиих биљака из првобптно слободних иримордијалних ћелица. б) Код гљива и лишаја ткање се образује на тај начин, што танки конци — хиЈе — I који се састоје из ћеличиих низова, лежећн 1 једни поред других или укрштајући се од сваке руке, јаче или слабије срасту међу ! собом. Сваки кончић ћелични расте засебно на свом врху, увећавајући деобом број својих ћелица и гранајући се многостручно. в) Ткање осталих биљака иостоји ћеличиом деобом : ћелице, које из заједничких матица иостају деобом, по самом начину поста- | јања остају од почетка у тесној и потпуној међусобној в( зи. Све ћелице и најразлпчитија ткања каквог биљног тела могу се свести на ! једну једину ћелицу за множење (' пора, јаје). 1

РазвпКе зајсдиичког тииа у ћелица које образују ткан.е При множењу ћелица деобом целокупна матичина цротомлазма уиотребљава се за постанак нових ћслица, Она се дели у два дела. 1 Ако у матице има и ћелпчног једра, и оно се делп у две половине. Ироменом ћеличног једра заснива се ћелична онна, која раздваја матицу у две нове ћелвце. И пријаком увећању овај тин изгледа у почетку као ироста ламела (а код сочних паренхимских ћелица и онда, кад је ћеличиа опна доста дебела); у њему нема никакве пукотине, која би га половила ; он је заједнички обема новим ћелицама. Обично, тек пошто мембрана одебља види се, да једна њена страна припада једној а друга другсј, суседној ћелици. Та се мембрана диФеренцира и на њој се разликује једна средња ламела, а с леве и десне стране њене налази се симетријски подељена остала мембранина супстапца у облику слојева, тако да слојеви на једној страни те средње ламеле ирипадају једној, а слојеви на другој страни другој суседној ћелици. Ова средња ламела (тако ју је Сахс назвао) изгледа као заједничка основиа суистанца, у којој су ћелице усађеие, те су је с тога и назвали интериелуларна (мсђуИелична) суистанца. Овакво схватање средње ламеле, као и оно : да је средња ламела постала лучењем средњих ћелнца, постојало је дуже времена. Данас се морају одбацити таква схватања. — Некп узимају, да средња ламела није ништа друго но првобитно заједнички тин, на који су се изнутра апозицијом наслагали с обе стране целузни слојеви. С тога је они називају примарном оином за разлику од осталих наслаганих целузних слојева, који се називајусекундарна, терцијерна ћелична опна. Образовање средње ламеле осиива ее на диФеренцирању супстанце заједничког типа (заједничке иримарне опне) за време његовог дебљања. Дакле, средња ламела јесте просто физички и хемијски диФерепцирани средњи слој ирвобитне хомогене ћеличне опне. ') Матичина протоилазма дели се у 2. дела при образовању ткања у биљним органима. Али при образовању спора у ВгуорћЦа и Р1епс1орћу4а, као и при образовању поленових зрнаца у ЈЈавнородних бил>ака (нарочито ВЈсо1у1ес1опае) матичина протоплазма делп се на четири де4а.